Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14) Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужених није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновани су ревизијски наводи да је суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 386, 396. став 1. и члана 91. став 2. ЗПП недостављањем првостепене и другостепене пресуде мал. туженима лично или преко њихове законске заступнице, те пропуштањем да у току целог поступка пази по службеној дужности да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање мал. тужених. Наиме, у пуномоћју датом адвокату Небојши М. Маричићу, који је примио првостепену и другостепену пресуду, изјавио правне лекове и поступао као пуномоћник у току целог поступка, није наглашено да се пуномоћје односи само на тужену ББ, па како је она законска заступница мал. тужених, пуномоћје за заступање које је дала адвокату, у смислу чл. 72. став 1. Породичног закона, односи се на њу као тужену и као законску заступницу мал. тужених.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужена ББ су склопили брак 1993. године. У том браку рођени су ДД ... године и близанци ГГ и ВВ ... године. Брак парничних странака правноснажно је разведен пресудом Основног суда у Сремској Митровици П2 1228/17 од 17.10.2011. године, a мал.деца странака поверена мајци, овде тужиљи, на самостално вршење родитељског права. Према извештају испитивања-анализи утврђивања подударности генетских локуса Конзилујума „ЂЂ“ лабораторија од 18.06.2015. године, не постоје подударности генетских локуса ни за мал. ГГ ни за мал. ВВ, те тужилац није њихов отац.

По оцени Врховног кацасионог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право, и то одредбе члана 252. став 3, члана 45. став 1. и 253. став 3. Породичног закона, када су утврдили да тужилац није отац мал. тужених ГГ и ВВ, те наложили матичару да након правноснажности пресуде у МК рођених за Матично подручје ... изврши брисање уписа тужиоца као оца мал. тужених. Одлука је заснована на извештају о испитивању лабораторије Конзилијума „ЂЂ“ од 18.06.2015. године. Правилно је оцењено да, иако се не ради о акредитованој установи, у питању је стручна установа, специјализована лабораторија за медицинску биохемију и генетику, чији налаз тужена ББ није довела у сумњу достављањем другачијег налаза, нити доказа да је наведеној лабораторији рад забрањен, посебно имајући у виду да није била заинтересована за вештачење, није се одазивала на заказане термине за вештачење није доводила мал. децу нити се одазивала на позиве суда (због чега се није могао извести доказ њеним саслушањем), а своје изостанке није оправдала.

Имајући у виду наведено, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Супротно наводима ревизије, судови су правилно оценили истакнути приговор застарелости у погледу рока за подношење ове врсте тужбе, прописаног чланом 252 Породичног закона, имајући у виду дан сазнања тужиоца да није отац деце, у односу на дан подношења тужбе. Правилан је и закључак другостепеног суда да се у конкретном случају, није могао применити члан 256. став 6. Породичног закона, јер тужилац нема поуздана сазнања ко је отац деце, да би тужбом обухватио и то лице.

С обзиром да се осталим наводима ревизије понављају жалбени разлози који су били предмет правилне оцене другостепеног суда, они се у овој пресуди посебно не образлажу.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. ЗПП.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић