Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 200/16 од 17.05.2017. године, одбијена је као неоснован жалба браниоца окривљеног АА па је пресуда Основног суда у Бору К бр. 51/15 од 05.09.2016. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Миле Петковић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1, 438. став 2. тачка 2. и 438. став 1. тачка 1. ЗКП, а из образложења захтева произилази да је исти поднет и због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 348. став 1. КЗ.

Разматрајући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП о којој није обавештавао странке, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је основан.

Основано се у захеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује, да у погледу кривичноправних радњи окривљеног у конкретном случају није примењен закон који је требало применити, и то закон који је блажи по учиниоца, на који начин бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Из изреке првостепене пресуде произилази да је окривљени АА кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, извршио дана 22.09.2014. године, поступајући супротно члану 7. Закона о оружју и муницији и то на тај начин што је држао карабин система „...“ модел ... са делимично видљивим фабричким бројем на телу ... калибра 7,9х57мм и муницију и то 9 метака калибра 7,9х57мм, два метка калибра 6,5х52мм „...“ и 5 ловачких патрона калибра 12мм.

Члан 7. Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС“ бр. 9/92...104/13), који је у овом кривичном поступку примењен, прописује у ставу 1. да се ватрено оружје може набавити само на основу одобрења надлежног органа.

Из списа предмета произилази да је балистичким вештачењем обављеним од стране дипломираног машинског инжењера Синише Анђелковића датог на записнику о вештачењу број 03-4-10-4 број 234-14547/15 од 12.11.2015. године утврђено да је предметна пушка – карабин „...“ највероватније модел ... и да потиче из 1895. године, а да је муниција која је одузета, припадајућа муниција тој пушки.

Законом о оружју и муницији („Службени гласник РС“ број 20/2015 од 24.02.2015. године) у члану 3. став 1. тачка 25. прописано је да је старо оружује оно које има историјску вредност или које је произведено пре 1900. године, чланом 4. став 1. тачка 3. истог закона, прописано је да се оружје дели у четири категорије, а да категорију Ц, између осталог, представља старо оружје, док је чланом 5. став 3. истог закона прописано да се оружје из категорије Ц може слободно набавити у случајевима предвиђеним законом, а држати уз пријаву надлежном органу.

Чланом 53. Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС“ број 20/2015 од 24.02.2015. године) прописано је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Србије, а почиње да се примењује истеком годину дана од дана ступања на снагу.

Чланом 5. став 2. КЗ прописано је да ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

Како Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС“ број 20/2015 од 24.02.2015. године), оружје које је произведено пре 1900. године квалификује као старо оружје и сходно члану 4. став 1. тачка 3. сврстава га у Ц категорију, за које је према члану 5.став 3. тог закона за држање довољна пријава надлежном органу и како је тај Закон ступио на снагу и почео да се примењује у време трајања овог кривичног поступка (кривично дело је извршено 22.09.2014. године, а кривични поступак је правноснажно окончан дана 17.05.2017. године доношењем другостепене пресуде), наведени закон је блажи по окривљеног и исти је у смислу члана 5. став 2. КЗ суд требало да примени. Примењујући члан 7. Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС“ број 9/92...104/13), судови су применили строжији закон у односу на окривљеног, јер је тим законом прописано набављање ватреног оружја, а овде се ради о другој категорији оружја (члан 10. став 3. истог закона) па је и обавеза пријаве надлежном органу повољнија по окривљеног од тражења одобрења од надлежног органа.

Због учињене пореде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, Врховни касациони суд је укинуо првостепену и другостепену пресуду, и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, а имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Имајући у виду природу учињене повреде закона на штету окривљеног у побијаним одлукама, Врховни касациони суд се није упуштао у истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка на које је у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указивано.

Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                            Председник већа-судија

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                     Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић