Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљене АА, адвокат Јелена Дрецун, благовремено је поднела захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези тарифног броја 4. став 1. и тарифног броја 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, са предлогом да Врховни касациони суд, побијана решења преиначи у смислу навода захтева или их укине и предмет врати Првом основном јавном тужиоцу у Београду, на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљене у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, у вези тарифног броја 4. став 1. и тарифног броја 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а наиме да су Први основни јавни тужилац у Београду и Први основни суд у Београду, одлуком о трошковима кривичног поступка, повредили закон, јер део захтева окривљене у коме тражи да јој се накнаде трошкови кривичног поступка настали за састављање образложеног поднеска од 14.02.2017. године и за прегледање и разматрање списа предмета, није прихватио.

Наиме, Први основни јавни тужилац у Београду је својим решењем окривљеној АА, досудио трошкове кривичног поступка у укупном износу од 72.000,00 динара, и то на име приступа браниоца на четири неодржана саслушања осумњичене пред јавним тужиоцем, затим на име приступа браниоца одржаном саслушању осумњичене, као и на име приступа браниоца приликом испитивања сведока, док је захтев браниоца за накнаду трошкова у осталом делу одбио као неоснован, а који трошкови између осталог, обухватају и трошкове на име састава образложеног поднеска од 14.02.2017. године и трошкове који се односе на прегледање и разматрање списа предмета. Наведено решење је делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљене АА, адвоката Јелене Дрецун, решењем Првог основног суда у Београду 1Кппр 380/17 – Кв 1013/17 од 14.08.2017. године, делимично преиначено у погледу висине трошкова, тако што је одређено да трошкови кривичног поступка окривљене АА износе 75.000,00 динара. Први основни суд је том приликом, оценио да је Први основни јавни тужилац у Београду правилно поступио када је својим решењем одбио захтев за накнаду трошкова на име састава образложеног поднеска од 14.02.2017. године и на име прегледања и разматрања списа предмета, у ком делу је суд и одбио као неосноване, жалбене наводе браниоца окривљене АА, адвоката Јелене Дрецун.

Поступајући на тај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Први основни јавни тужилац у Београду и Први основни суд у Београду су својим решењима учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је поред осталог да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца. Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено због којих поднесака адвокату припада награда из тарифног броја 1, а између осталог и због образложених поднесака којима се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани. Имајући у виду да је бранилац окривљене, на записнику о саслушању окривљене сачињеном дана 02.02.2017. године пред Првим основним јавним тужиоцем у Београду, истакла приговор релативне застарелости, те да о наведеном приговору јавни тужилац није одлучио, па како је по налажењу овог суда, поднесак од 14.02.2017. године, у коме је бранилац образложила, истакнути приговор релативне застарелости, поднет у интересу окривљене, тј. у циљу остваривања права на одбрану окривљене, то се исти има третирати као образложени поднесак, којим се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани.

Такође, тарифним бројем 79. прописано је да адвокату за прегледање и разматрање списа предмета припада 50 % награде прописане за поднеске којима се покреће поступак чији се списи разматрају. Имајући у виду да је Први основни јавни тужилац у Београду дана 03.04.2017. године, одбацио кривичну пријаву против окривљене, те да о томе није писменим путем обавестио ни окривљену, ни њеног браниоца- то је по налажењу овог суда, условило подношење молбе за увид у списе предмета, па је стога прегледање и разматрање списа предмета, од стране браниоца окривљене, а након одбачаја кривичне пријаве, извршено у интересу окривљене и у циљу остваривања права окривљене да буде информисана о току кривичног поступка који се води против ње.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер Први основни јавни тужилац у Београду и Први основни суд у Београду, супротно цитираним одредбама Законика о кривичном поступку и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, нису досудили трошкове поступка окривљеној, на име награде и нужних издатака браниоца – за састављање образложеног поднеска од 14.02.2017. године и за прегледање и разматрање списа предмета.

Стога је Врховни касациони суд уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, укинуо побијана решења и предмет вратио Првом основном јавном тужиоцу у Београду на поновно одлучивање. У поновном поступку, Први основни јавни тужилац у Београду ће отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом, и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, и донети правилну и закониту одлуку, при чему ће и суд приликом евентуалног одлучивања у другом степену, имати у виду да је дужан да одлучи о трошковима који настану код суда правног лека.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                          За председника већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                               Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић