Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је сваки податак који је окривљена критичном приликом поднела регистру Агенције за привредне регистре, истинит, и да је то једино што је битно за постојање кривичног дела које јој је стављено на терет. У вези тога, исти указује на постојање разлике између податка и документа, оцењујући да уговор не може представљати податак. Према наводима захтева, неразумевање бића кривичног дела које је окривљеној стављено на терет, као и појма лажне исправе и неистинитог податка, у конкретном случају, условило је вођење кривичног поступка против окривљене, у коме је нижестепени суд „на један половичан грађанскоправни начин“ анализирао могућност стицања удела окривљене у предузећу по основу предметног уговора, закључивши притом да окривљена није могла стећи 100% удела, већ само 50% удела, и да је на тај начин остварено биће кривичног дела које јој је стављено на терет. Међутим, тиме се према ставу браниоца, не улази уопште у појам истинитости или неистинитости података, а што је битно обележје кривичног дела за које је окривљена правноснажно оглашена кривом, па стога бранилац сматра да је у конкретном случају повређен закон на штету окривљене.

Изнетим наводима захтева се, по налажењу овог суда, оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене у овом делу оценио као недозвољен.

Поред тога, бранилац у захтеву за заштиту законитости указује и да су побијане пресуде донете уз повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи ниједан разлог због којег сматра да су у побијаним пресудама учињене наведене повреде закона, а имајући притом у виду да Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву, у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд нашао да захтев браниоца окривљене у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, у делу којим је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, у делу у којем је захтев одбацио, јер нема законом прописан садржај.

Записничар-саветник                                                                                                             Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                       Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић