Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Лидије Ђукић, Божидара Вујичића и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца АД AA, са седиштем у ..., кога заступа Коста Јолић, адвокат из ..., против туженог ББ, главног и одговорног уредника медија ВВ, , друга форма електронског издања веб адреса www... .com, чији је издавач ГГ ДОО са седиштем у ..., ради објављивања одговора, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 301/17 од 14.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 30.08.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 301/17 од 14.12.2017. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 301/17 од 14.12.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 489/16 од 07.07.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да суд наложи туженом, да у истом делу медија, у истом издању, у истој рубрици, на истој страни као што је био објављен спорни текст објави одговор тужиоца на следећи текст, а са ознаком „...“ и то да су неистинити наводи објављени у тексту под насловом „...“ страна ... медија ВВ, од стране главног и одговорног уредника ББ, број ... (...) од ... .2016. године, којем су изнете информације да ће АД АА купити инострана фирма чији је власник њен генерални директор; да су неистинити наводи да је генерални директор опљачкао ово предузеће; да је истина да главни и одговорни уредник ББ није проверио порекло, истинитост и потпуност информације које преноси; да је истина да су у цитираном тексту изнете тврдње без иједног аргумента, доказа, којим би главни и одговорни уредник ББ потврдио изнете оптужбе, да све наведено представља лажне оптужбе, а чињеница да се нико ни у медију не сме означити учиниоцем кажњивог дела пре правноснажне одлуке суда; да је истина да међу фирмама које су заинтересоване за куповину АА нема ни једног предузећа чији је власник генерални директор АА, ДД; да је истина да против генералног директора АА није донета правноснажна судска пресуда за пљачку, нити се води истрага, те није ни подигнута оптужница за наведено кривично дело; да је истина да су од како је на челу АА генерални директор ДД постигнути пословни резултати у претовару робе током две претходне године и да захваљујући добром пословању АД АА у две претходне године први пут у историји АА власнику исплаћена девиденда, а да је све то постигнуто захваљујући преданом, стручном и савесном раду свих запослених у АД АА. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да суд наложи туженом да напред наведени одговор објави у електронској форми ВВ на званичној веб адреси www.,,, .com, ....

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 301/17 од 14.12.2017. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П3 489/16 од 07.07.2017. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка у износу од 160.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с`тим што је предложено да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14 – у даљем тексту: ЗПП).

Применом члана 404. став 1. ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да тужени објави одговор тужиоца на текст који је (претходно) објављен у листу чији је главни и одговорни уредник овде тужени. Врховни касациони суд, налази да у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, нити правна питања у интересу равноправности грађана. Није потребно ново тумачење права, нити уједначавање судске праксе јер се ревизијом ни не указује на постојање супротних одлука у истој или сличној чињенично- правној ситуацији.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13- УС и 55/14-у даљем тексту: ЗПП) Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. прописано је да је недозвољена ревизија изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе.

Одредбом члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16) прописано је да је ревизија дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен, а изјављује се у року од 15 дана од дана достављања другостепене пресуде, а ставом трећим истог члана прописано је да против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора се не може изјавити ревизија.

У конкретном случају, тужилац је 12.12.2016. године поднео тужбу ради објављивања одговора. Како је тужилац изјавио ревизију против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора, а против које одлуке, сходно напред цитираној одредби закона ревизија није дозвољена, Врховни касациони суд је исту одбацио као недозвољену, применом одредбе члана 413.ЗПП и одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић