Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 890/18 од 16.10.2018. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и потврђена је пресуда Основног суда у Врању К.бр.543/17 од 09.05.2018. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац по службеној дужности окривљеног АА - адвокат Душанка Антић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд сходно одредби члана 492. ЗКП укине у целости пресуде Основног суда у Врању К.бр.543/17 од 09.05.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 890/18 од 16.10.2018. године и предмет врати Основном суду у Врању на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Душанке Антић, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбама члана 74. ЗКП одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца и до када. Одредбом члана 76. став 1. ЗКП, пак, одређено је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца му по службеној дужности за даљи ток поступка, решењем поставља јавни тужилац или председник суда. Наведеним одредбама, по ставу Врховног касационог суда, јасно је опредељено не само до када окривљени мора имати браниоца уопште, већ и до када мора имати браниоца који му је постављен по службеној дужности.

У конкретном случају, подносилац захтева адвокат Душанка Антић је решењем Основног јавног тужиоца у Врању А.бр.525/15 КТ.бр.1130/15 од 29.07.2015. године, на основу члана 74. тачка 2) ЗКП, постављена за браниоца по службеној дужности окривљеном АА, јер се против окривљеног води поступак због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. КЗ, за које је прописана казна затвора у трајању од 1 до 8 година. Одбрана по службеној дужности, у смислу одредбе члана 74. тачка 2) ЗКП, могућа је за цео ток кривичног поступка и то од првог саслушања па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Како је у конкретном случају кривични поступак према окривљеном АА у предмету Основног суда у Врању К.бр.543/17 правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 890/18 од 16.10.2018. године, те како је након правноснажног окончања тог кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднела адвокат Душанка Антић, која је окривљеном у том поступку била постављена за браниоца по службеној дужности, то овај бранилац (из члана 76. ЗКП), имајући у виду напред цитиране законске одредбе, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости након правноснажно окончаног поступка, па је предметни захтев стога недозвољен.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                            Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић