Бранилац окривљеног АА - адвокат Станко Вујић поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 474/16 од 11.10.2016. године, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а из образложења захтева произилази да се наведена пресуда побија и због повреде одредбе члана 407. став 1. тачка 2) у вези члана 237. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи пресуду Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 474/16 од 11.10.2016. године тако што ће у целости потврдити пресуду Вишег суда у Новом Саду К.54/15 од 03.02.2016. године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, уз примену члана 604. став 1. ЗКП, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаном пресудом Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 474/16 од 11.10.2016. године на штету окривљеног учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Наиме, другостепени суд је, а како је то наведено на страни 4 другостепене пресуде, на претресу одржаном пред тим судом, у смислу одредбе члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, извео доказ вршењем увида у записник о рочишту о споразуму за признање кривице за ББ у предмету Вишег суда у Новом Саду К.91/12 од 29.03.2012. године, те је из истог утврдио да је окривљени ББ продавао опојну дрогу кокаин окривљеном АА, који је набављену опојну дрогу даље неовлашћено продавао купцима на подручју места Надаљ, утврдио је количину опојне дроге кокаин, па је оценом овог доказа и његовим довођењем у везу са осталим изведеним доказима утврдио да су се у радњама окривљеног АА стекли сви битни елементи кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези става 5. КЗ, а како је то наведено у образложењу другостепене пресуде.

Одредбом члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП је предвиђено да се, осим у случајевима посебно прописаним у овом законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. овог законика, ако је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом.

При томе, а у смислу напред цитиране одредбе, под исказом саоптуженог или већ осуђеног саучесника, подразумева се само онај исказ који је искључиво прибављен под условима прописаним у одредбама о доказним радњама и то у члану 85. и 86. ЗКП о саслушању окривљеног и само такав исказ представља дозвољени доказ.

Са друге стране, признање окривљеног, као саставни и неопходни део споразума о признању кривичног дела између њега и јавног тужиоца, а сагласно одредбама чланова 313. до 319. ЗКП, нема ни форму, ни карактер исказа у смислу одредаба ЗКП о испитивању окривљеног у истрази и на главном претресу, већ је то воља тужиоца и окривљеног као странака да одређена кривичноправна ствар буде правноснажно решена на одређени начин у погледу којег међу њима постоји сагласност.

Стога, по налажењу Врховног касационог суда, а у смислу одредбе члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП није дозвољено упознавање са садржином признања на записнику о рочишту за споразум о признању кривичног дела.

Како је другостепени суд на претресу одржаном дана 11.10.2016. године, на којем је донета другостепена пресуда, као доказ извео увид у записник о рочишту о споразуму за признање кривице за ББ у предмету Вишег суда у Новом Саду К.91/12 од 29.03.2012. године, и на овом, у конкретном случају, незаконитом доказу засновао осуђујућу пресуду, а од ког доказа зависи правна квалификација кривичног дела, то је на штету окривљеног учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, као повреду поступка која је била од апсолутног утицаја на законитост и правилност правноснажне пресуде.

Стога је Врховни касациони суд, имајући у виду све наведено, усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Станка Вујића и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо правноснажну пресуду Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 474/16 од 11.10.2016. године, те списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, не разматрајући при томе повреду одредбе члана 407. став 1. тачка 2) у вези члана 237. ЗКП на коју се у захтеву браниоца окривљеног такође указује, јер иста не представља дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

У поновном поступку суд ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, у којој ће о свим чињеницама које су предмет доказивања дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                     Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић