.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 113/2019
05.02.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА због кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. у вези члана 61. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Миће Поповића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К бр.33/16 од 30.01.2018. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.577/18 од 06.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 05.02.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К бр.33/16 од 30.01.2018. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.577/18 од 06.11.2018. године, јер нема прописан садржај.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Јагодини К бр.33/16 од 30.01.2018. године окривљени АА, између осталих, оглашен је кривим због извршења кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 29.11.2010. до 15.04.2011. године и одређено да ће се казна затвора извршити на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција на основу члана 45. став 5. КЗ, а ако једном у трајању од 12 часова или два пута у трајању од шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у затвору.
Истом пресудом окривљени АА обавезан је да на основу члана 261. и 264. ЗКП плати суду паушални новчани износ од 20.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка 1.128,12 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.577/18 од 06.11.2018. године одбијене су као неосноване жалба Вишег јавног тужиоца у Јагодини и браниоца, између осталих окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Јагодини К бр.33/16 од 30.01.2018. године је у односу на овог окривљеног потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Мића Поповић Перовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, па је нашао:
Захтев нема прописан садржај.
Према одредби члана 484. ЗКП, која прописује садржај затхева за заштиту законитости, у захтеву се мора навести разлог за подношење прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП, односно мора се навести да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1), примене „неуставног закона“ (тачка 2) или повреде односно ускраћивања људског права и слободе (тачка 3).
Дакле, одредбом члана 484. ЗКП предвиђено је да у захтеву за заштиту законитости морају бити наведени разлози подношења захтева, а који су прописани у члану 485. став 1. ЗКП.
Бранилац окривљеног АА у захтеву као разлог подношења наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, али не наводи конкретно одредбу која је повређена доношењем побијаних пресуда.
Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом четири наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и - или апелационим судом.
Када је захтев за заштиту законитости поднет због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), одлука против које је захтев поднет или поступак који јој је претходио, испитују се само у границама истакнуте конкретне повреде закона, при чему суд није овлашћен да у случају када је конкретна повреда закона није опредељена, само на основу образложења захтева процењује коју је конкретну повреду закона бранилац има у виду приликом подношења захтева.
Како бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости није определио конкретно повреду закона која је учињена у овом поступку пред првостепеним и другостепеним судом, по налажењу Врховног касационог суда захтев нема прописан садржај (члан 484. ЗКП) и као такав је у смислу одредбе члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП одбачен.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
