Р1 539/2018 сукоби надлежности; грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 539/2018
15.11.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Зечевић, адвокат из ..., против тужене ББ а.д. ..., одлучујући о сукобу стварне и месне надлежности између Вишег суда у Зрењанину и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној 15.11.2018. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање у овој парници стварно и месно је надлежан Трећи основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем П бр. 2982/18 од 04.09.2018. године Виши суд у Зрењанину огласио се месно ненадлежним за поступање у овој парници са налогом да се, по правоснажности, списи доставе Вишем суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Београду није прихватио уступљену надлежност, па је предмет уз акт П бр. 15922/18 од 101.10.2018. године, доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући негативни сукоб надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је оценио да је за одлучивање стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Према стању у спису, тужалац је тужбом тражила да суд донесе пресуду којом ће раскинути уговор о стамбеном кредиту број ../.. од 26.03.2007. године, закљученим између ње, као клијента, и тужене банке. Вредност предмета спора је у тужби опредељена на износ од 10.000,00 динара. По пријему одговора на тужбу Виши суд у Зрењанину се огласио месно ненадлежним за поступање, с обзиром на то да је између парничних странака уговорена надлежност Четвртог општинског суда у Београду.

Законом о парничном поступку, чланом 33. ставом 1. прописано је да ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, а тужилац у тужби наведе да пристаје да уместо испуњења тог захтева прими одређени новчани износ, као вредност предмета спора узеће се тај износ; ставом 2. да у другим случајевима, ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби; ставом 3. да ако је у случају из става 2. овог члана тужилац очигледно сувише високо или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће, најкасније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, брзо и на погодан начин да провери тачност означене вредности и утврди вредност предмета спора.

У конкретном случају тужбом се тражи раскид уговора о стамбеном кредиту, што значи да је меродавна вредност предмета спора која је означена у тужби, тј. 10.000,00 динара. Сходно томе, како је вредност предмета спора опредељена на износ који не прелази ревизијски цензус, то је за поступање у овој парници, имајући у виду одредбу члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08...88/18) надлежан основни суд и то, конкретно, у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 6. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ бр. 101/13), Трећи основни суд у Београду, с обзиром на то да се на подручју овог суда налази седиште туженог (члан 39. став 1. ЗПП), а странке су уговориле надлежност овог суда (односно његовог претходника Четвртог општинског суда у Београду) и исправу о споразуму тужилац је доставио уз тужбу, сагласно члану 65. став 4. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа–судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић