Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а наиме да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, јер део захтева окривљеног у коме тражи да му се накнаде трошкови кривичног поступка настале пред Вишим судом у Сомбору, за састављање захтева за накнаду трошкова, жалбе на решење о трошковима, као и накнаду за одсуствовање из адвокатске канцеларије у висини од 50 поена за сваки започети час, није прихватио.

Наиме, Виши суд у Сомбору је првостепеним решењем окривљеном АА на име награде и нужних издатака браниоца досудио трошкове кривичног поступка у укупном износу од 132.733,20 динара, који се имају платити из буџетских средстава суда, док је део захтева за накнаду трошкова у износу до тражених 193.830,00 динара одбио као неоснован, налазећи поред осталог да окривљеном не припада право на трошкове настале за састављање самог захтева за накнаду трошкова у првостепеном поступку, са образложењем да Адвокатском трарифом таква награда није предвиђена. Такође је одбио и део захтева за исплату износа од 42.000,00 динара на име изостанка из канцеларије обзиром да браниоцу поред награде за одбрану за присуствовање процесним радњама и рочиштима за главни претрес припада и награда у износу од 50 поена за сваки започети час – сатнина, а што му је и досуђено. Наведено решење потврђено је другостепеним решењем тог суда Кв 85/18 од 12.04.2019. године, а којим решењем окривљеном нису признати ни трошкови настали на име састављања жалбе на решење о трошковима, без образложења из којих разлога браниоцу окривљеног исти нису досуђени.

Поступајући на тај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Виши суд у Сомбору је побијаним решењима, учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца. Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено за које поднеске адвокату припада награда из тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50 % награде из тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. Такође, тарифним бројем 5. у ставу 1. наведене тарифе прописано је и означено за састављање којих правних лекова адвокату припада награда из тарифног броја 1, док су ставом 2. тог тарифног броја означени правни лекови за чије састављање адвокату припада награда из тарифног броја 1. увећана за 100 %. Дакле, награда за састављање захтева за накнаду трошкова и жалбе на решење о трошковима поступка није предвиђена тарифним бројем 5. став 1. и 2., већ се овај захтев као и жалба имају третирати као „остали поднесци“ у кривичном поступку, сходно ставу 2. тарифног броја 4., за чије састављање адвокату припада 50 % награде из тарифног броја 1. Такође, чланом 9. став 1. алинеја 5. Тарифе о накнадама и наградама адвоката прописано је да адвокату за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, припада накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије и то за одсуствовање из канцеларије у висини од 50 поена за сваки започети сат, а највише 10 сати дневно.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да награда подразумева новчану накнаду која припада одређеном лицу за његов рад, то су неправилна решења нижестепених судова којима наведени трошкови нису признати и досуђени окривљеном.

Како је, дакле побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Јасике, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП укинуо побијана правноснажна решења, те списе предмета вратио Вишем суду у Сомбору на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

У поновном поступку, Виши суд у Сомбору ће приликом одлучивања имати у виду примедбе из ове пресуде, те ће поступити по истим, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, а за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                        Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић