Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Зоран Соколовић адвокат из ..., против тужених ББ из ..., Република ..., чији су пуномоћници Милојица Цвијовић и Др Здравко Петровић, обојица из ..., ВВ из ..., чији је пуномоћник Станојка Васиљевић, адвокат из ..., и Општине Угљевик, Република Српска, коју заступа Републички јавни правобранилац из Бјељине, Република Српска, са умешачима на страни тужених ББ и ВВ - ГГ и ДД, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Миодраг Јевтић адвокат из ..., ради утврђења, поводом захтева Апелационог суда у Београду за делегацију надлежности, у седници већа одржаној дана 28.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби умешача на страни тужених ББ и ВВ - ГГ и ДД, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 6690/17 од 28.02.2018. године ОДРЕЂУЈЕ СЕ Апелациони суд у Новом Саду.

О б р а з л о ж е њ е

Апелационом суду у Београду достављени су списи предмета Првог основног суда у Београду П 6690/17, ради одлучивања о жалби умешача на страни тужених која је изјављена против пресуде тог суда П 6690/17 од 28.02.2018. године.

Поднеском од 18.03.2019. године године, умешачи су предложили одређивање другог стварно надлежног суда за одлучивање о изјављеној жалби. У предлогу је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, јер је тужиља судија Апелационог суда у Београду, који суд је надлежан за одлучивање о жалби умешача.

Апелациони суд у Београду је, након изјашњења тужиље, решењем Р 202/19 од 23.10.2019. године прихватио предлог умешача и поднео захтев Врховном касационом суду ради одређивања другог стварно надлежног суда за одлучивања о жалби умешача.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу одредбе члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП) Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 8. истог члана захтев за делагацију надлежности може да се поднесе и у другостепеном поступку под условима из става 1.овог чана.

Имајући у виду да је тужиља у предметном поступку, истовремено и судија Апелационог суда у Београду, који је надлежан да одлучује о жалби умешача изјављеној против првостепене пресуде, то по налажењу Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ - Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године ... „Службени гласник РС“ - Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић