Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Проданић, адвокат из ..., против тужене ''ББ'' АД ..., коју заступа Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења делимичне ништавости и неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 201/19 од 28.03.2019. године, у седници одржаној дана 16.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 201/19 од 28.03.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 201/19 од 28.03.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 467/18 од 30.11.2018. године, усвојен је тужбени захтев и утврђено да су ништаве и без правног дејства одредбе члана 5. став 1. тачка 1. Уговора о готовинском кредиту, без валутне клаузуле, закључених 29.03.2013. године и 01.07.2015. године, којим је утврђена обавеза корисника кредита да плате фиксну накнаду за обраду кредитног захтева, па је тужена обавезана да тужиљи исплати износ од 10.800,00 динара, са законском затезном каматом на износ од 4.400,00 динара, почев од 29.03.2013. године до исплате и на износ од 6.400,00 динара, почев од 01.07.2015. године до исплате и на име трошкова поступка 48.664,00 динара, са каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 201/19 од 28.03.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведено разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Ревизија тужене није дозвољена ни као редовна.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима аковредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења ништавости уговора и исплате новчаног износа од укупно 1.800,00 динара, поднета је 01.03.2018. године.

Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору који се односи на утврђење ништавости уговора и исплату новчаног износа, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић