Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз 243/20 од 03.03.2020. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа за сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције и члана 22. став 1. Закона о уређењу судова, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијано решење Апелационог суда у Београду и као стварно и месно надлежан за поступање у кривичном предмету окривљеног АА, због наведених кривичних дела, по оптужном предлогу Првог основног јавног тужиоца у Београду Кт 896/19 од 23.09.2019. године, одреди Први основни суд у Београду.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Владимиру Стојићу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењем против кога је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости, истиче да је Апелациони суд у Београду, доносећи побијано решење Кжр - Ас 13/19 од 10.12.2019. године, учинио повреду одредби члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа за сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције и члана 22. става 1. Закона о уређењу судова.

Наиме, Апелациони суд у Београду је побијаним решењем одредио Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције, као стварно и месно надлежан за поступање у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела фалсификовање службене исправе у продуженом трајању из члана 357. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика и кривичног дела проневера из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, по оптужном предлогу Првог основног јавног тужиоца у Београду Кт 896/19 од 23.09.2019. године, са образложењем да је поменутим оптужним актом, покренут поступак против окривљеног АА због кривичног дела из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које дело је надлежан Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције, те како је кривични поступак покренут подношењем оптужног акта – то је за поступање у овом предмету надлежан тај суд. При томе, Апелациони суд у Београду је у погледу кривичног дела из члана 357. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, имао у виду начело „ко може више може и мање“, те да сходно томе суд вишег ранга не може бити посматран као суд који пружа мање процесне гаранције, па је нашао, да је и у погледу тог кривичног дела за поступање надлежан Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције.

Поступајући на описани начин, Апелациони суд у Београду је побијаним решењем учинио повреду члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа за сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције и члана 22. став 1. Закона о уређењу судова.

Одредбом члана 22. став 1. Закона о уређењу судова прописано је да основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година, ако за поједина од њих није надлежан други суд, и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

Одредбом члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, предвиђено је да ће се кривични поступци покренути због кривичних дела из члана 2. тог закона (између осталог због кривичног дела из члана 364. КЗ), окончати пред јавним тужилаштвом или пред стварно и месно надлежним судом, односно одељењем суда које је било функционално надлежно пре дана почетка примене овог закона, док је чланом 33. истог закона предвиђено да наведени закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 01.03.2018. године.

Према одредби члана 7. тачка 1) ЗКП, кривични поступак је покренут доношењем наредбе за спровођење истраге (члан 296.), потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (члан 341. став 1.), доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (члан 498. став 2.), одређивање главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку (члан 504. став 1., члан 514. став 1. и члан 515. став 1.) и одређивањем главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења (члан 523.).

Из списа предмета произилази да је у конкретном случају кривични поступак против окривљеног АА покренут доношењем наредбе о спровођењу истраге Вишег јавног тужиоца у Београду Кти 239/15 од 16.07.2015. године, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ. Надаље из списа предмета произилази да је Виши јавни тужилац у Београду дана 23.01.2019. године, доставио Првом основном јавном тужилаштву у Београду списе Кти 239/15, уз нацрт оптужног предлога против окривљеног АА, у складу са чланом 103. Правилника о управи у јавним тужилаштвима, правно квалификујући радње окривљеног АА као кривично дело фалсификовање службене исправе у продуженом трајању из члана 357. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика и кривично дело проневера из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, те да је сходно наведеном нацрту, јавни тужилац Првог ОЈТ у Београду, дана 23.09.2019. године поднео Првом основном суду у Београду оптужни предлог Кт 896/19 против окривљеног АА због наведених кривичних дела, након чега се Први основни суд у Београду огласио стварно и месно ненадлежним за поступање у предметном кривичном поступку и након правноснажности решења списе доставио Вишем суду у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције, који је Апелационом суду у Београду поднео предлог за решавање сукоба надлежности Кпо4 62/19 од 03.12.2019. године.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, посебно одредбу члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, то је по налажењу Врховног касационог суда, за вођење кривичног поступка против окривљеног, стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду, који је био надлежан и пре почетка дана примене Закона о организацији и надлежности државних органа за сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције, тј. пре 01.03.2018. године, јер је за кривична дела, која се окривљеном стављају на терет у овом поступку, прописана казна затвора у трајању од три месеца до пет година (кривично дело из члана 357. став 3 у вези става 1. КЗ), односно у трајању од једне до осам година (кривично дело из члана 364. став 2. у вези става 1. КЗ) – на шта основано указује и Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 243/20 од 03.03.2020. године, преиначио побијано правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кжр - Ас 13/19 од 10.12.2019. године, тако што је за вођење кривичног поступка против окривљеног АА, због кривичног дела фалсификовање службене исправе у продуженом трајању из члана 357. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика и кривичног дела проневера из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, по оптужном предлогу Првог основног јавног тужиоца у Београду Кт 896/19 од 23.09.2019. године, као стварно и месно надлежан, одредио Први основни суд у Београду.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                             Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                       Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић