Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев је основан.

Основано бранилац окривљеног АА – адвокат Драган Плазинић у поднетом захтеву указује да је доношењем побијаних правноснажних решења о трошковима кривичног поступка Виши суд у Београду повредио одредбе члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. и члана 264. став 2. ЗКП.

Наиме, правноснажном пресудом Вишег суда у Београду К број 240/17 од 05.03.2018. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а. став 1. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 3 месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од 1 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те на новчану казну у износу од 10.000,00 динара. Истом пресудом према окривљеном је изречена и мера безбедности забране присуствовања спортским приредбама – утакмицама РК „Црвена звезда“ у трајању од 1 године, а истовремено је обавезан и да надокнади трошкове кривичног поступка, о чему ће суд одлучити посебним решењем.

Одлучујући о трошковима кривичног поступка, Виши суд у Београду донео је решење К број 240/17 од 30.12.2019. године, којим је окривљеног АА обавезао да накнади трошкове кривичног поступка у износу од 68.274,00 динара и износ од 10.000,00 динара на име паушала, а у образложењу је наведено да су током кривичног поступка настали трошкови у укупном износу од 68.274,00 динара, који се односе поред осталог на трошкове медицинског вештачења – на име налаза и мишљења судског вештака др Сенохрадски Кенана од 08.07.2011. године у износу од 20.850,00 динара и на име трошкова допунског медицинског вештачења од стране истог вештака од 17.01.2016. године у износу од 46.924,00 динара.

Из списа предмета произилази да је Виши јавни тужилац у Београду поднеском Кт број 211/11 од 01.03.2016. године, имајући у виду допунско вештачење др Кенана Сенохрадског од 17.01.2016. године, одустао од даљег кривичног гоњења против окривљеног АА у односу на кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, те је у складу са овим и изменио диспозитив оптужног предлога у односу на окривљеног тако што му је ставио на терет само извршење кривичног дела из члана 344а. став 1. КЗ.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди, да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.) као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбама члана 264. став 2. ЗКП прописано је да лице које је окривљено за више кривичних дела није дужно да накнади трошкове у погледу дела за која је ослобођено од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да су трошкови вештачења од стране вештака Кенана Сенохрадског посебно специфицирани у предмету као износи од 20.850,00 динара и 46.924,00 динара, како се то наводи и у првостепеном побијаном решењу, па се математички могу издвојити из укупних трошкова, при чињеници да је Виши јавни тужилац у Београду одустао од кривичног гоњења према окривљеном за кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ то према правилној примени закона окривљени није могао бити обавезан да сноси трошкове кривичног поступка у односу на ово кривично дело (из члана 121. став 1. КЗ).

Стога је, по оцени овога суда, првостепеним решењем учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. и члана 264. став 2. ЗКП, обзиром да је суд окривљеног обавезао да накнади трошкове на име вештачења, а које је и одређено управо у односу на кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, за које је јавни тужилац одустао од оптужбе. Због тога, према правилној примени закона, окривљени није могао бити обавезан да накнади ове трошкове, а што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Исту повреду учинило је и другостепено веће Вишег суда у Београду, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, обзиром да је жалба одбијена као неоснована, са образложењем да се у конкретном случају ради о трошковима који се не могу издвојити из целокупних трошкова.

Како је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Драгана Плазинића, то је Врховни касациони суд усвојио поднети захтев као основан и на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо нижестепена решења, а списе предмета вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, Виши суд у Београду ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће донети правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће изнети јасне и аргументоване разлоге.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                     Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић