
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2348/2020
11.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Горан Стефановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво-Одељење у Лесковцу и Општине Власотинце, коју заступа Општинско правобранилаштво, ради утврђења и по тужби за главно мешање главних умешача ББ, ВВ, рођ.В1, ГГ, ДД и ЂЂ, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Милорад Марјановић, адвокат из ..., против тужених АА из ..., чији је пуномоћник Горан Стефановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво-Одељење у Лесковцу и Општине Власотинце, коју заступа Општинско правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради утврђења и чинидбе, одлучујући о ревизији тужиље-противтужене АА изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 1256/19 од 21.05.2019. године, у седници одржаној 11.06.2020. године, донео је:
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље-противтужене АА изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 1256/19 од 21.05.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 05.04.2016. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди према туженој Републици Србији, као власнику добара и туженој Општини Власотинце, као кориснику дела кп.бр. ... у КО ..., на месту ,,...“, да је тужиља по основу реализоване купопродаје правног претходника тужиље и савесне вишегодишње државине корисника део кп.бр. ..., а који је саставни део парцеле тужиље као прилазница до кп.бр. ../..., у мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке, у укупној површини од 119м2, а да се тужени обавежу да тужиљи признају право трајног коришћења означене парцеле, а СКН Власотинце да тужиљу упишу као корисника на описаном обиму земљишта, као неоснован. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се према туженој Општини Власотинце утврди ништавим, а без правног основа статус парцеле кп.бр. ... као јавно грађевинско земљиште, а на основу извршеног Авиоснимања као некатегорисан пут, а СКН Власотинце да се наложи да дату категоризацију на име Скупштине Општине Власотинце измени брисањем. Трећим ставом изреке, обавезана је тужиља да на име трошкова поступка плати солидарно туженој Општини Власотинце износ од 117.000,00 динара и туженој Републици Србији износ од 36.000,00 динара. Четвртим ставом изреке, усвојен је уређени тужбени захтев главних умешача по тужби за главно мешање, и утврђено је према туженима да кп.бр. ... на месту ,,...“, по култури јавно грађевинско земљиште-некатегорисани пут укупне површине 209 м2 у КО ... представља државну својину тужене Републике Србије и корисника Општине Власотинце, као добро у општој употреби и да тужиоци имају право коришћења наведене парцеле ради пролажења колима и пешице до својих кућних плацева. Петим ставом изреке, усвојен је тужбени зхатев тужилаца по тужби за главно мешање, осим тужиоца ББ, па је обавезана тужена АА да уклони двокрилну металну капију са кп.бр. ... на тромеђи са кп.бр. .../... и .../..., све у КО ..., као и да уклони новосаграђену ограду од дрвених стубова летви и плетене жичане мреже у мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке и тужиоцима омогући несметано пролажење колима и пешице, као и коришћење целе катастарске парцеле ... у КО ... . Шестим ставом изреке, обавезани су тужени да тужиоцима солидарно по тужби за главно мешање надокнаде трошкове поступка у износу од 370.600,00 динара.
Допунском пресудом Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 11.01.2018. године, исправљеном решењем истог суда П 9418/15 од 12.12.2018. године, првим ставом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца ББ по тужби за главно мешање, и обавезана је тужена АА да уклони двокрилну металну капију са кп.бр. ... на тромеђи са кп.бр. .../... и .../..., све у КО ..., као и да уклони новосаграђену ограду од дрвених стубова летви и плетене жичане мреже у мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке и тужиоцу омогући несметано пролажење колима и пешице, као и коришћење целе катастарске парцеле ... у КО ... . Другим ставом изреке, досуђени су трошкови поступка пун. главних умешача по тужби за главно мешање у односу на пресуду од 05.04.2016. године за износ од још 27.000,00 динара на досуђене трошкове поступка.
Решењем Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 12.12.2018. године, исправљена је допунска пресуда Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 11.01.2018. године, тако што ће у ставу петом изреке, уместо уписане кп.бр. .../..., убудуће стајати .../..., док је у преосталом делу пресуда остала неизмењена.
Решењем Вишег суда у Лесковцу Гж 1256/19 од 21.05.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље АА и потврђено решење Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 12.12.2018. године.
Против правоснажног другостепеног решења тужиља АА је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, у смислу одредбе члана 395 Закона о парничном поступку (погрешно означеног као члан 403 став 1. и 2. и чл. 404 став 1 ЗПП).
Решењем Р3 61/2020 од 20.05.2020. године, Апелациони суд у Нишу је одлучио да ревизија тужиље АА изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 1256/19 од 21.05.2019. године, није допуштена.
Врховни касациони суд је, испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку у вези члана 403 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11..87/18), закључио да ревизија тужиље није дозвољена.
Чланом 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09).
Другостепено решење против којег је ревизија изјављена донето је 21.05.2019. године, дакле после ступања на снагу новела Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС'', број 55/14).
Чланом 412. став 1. ЗПП прописано је да странке могу изјавити ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен, а ставом 2. истог члана да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Како се у конкретном случају ревизијом побија другостепено решење којим је одбијена жалба против решења којим је исправљена допунска пресуда Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 9418/15 од 11.01.2018. године, а таквим решењем се поступак правноснажно не окончава, Врховни касациони суд је ревизију одбацио као недозвољену.
На основу члана 401. став 2. тачка 5. у вези члана 403. ЗПП, одлучено је као у изреци решења.
Председник већа-судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић