Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6474/16 од 07.12.2017. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда првостепеног суда у делу става другог изреке за накнаду штете због оштећења стамбеног објекта у улици ... број .. утолико што се обавезују тужени да тужиоцу исплате износ од 7.661,50 динара, са законском затезном каматом почев од 09.06.2016. године, као дана доношења првостепене пресуде па до исплате. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у преосталом делу става другог као и у ставу трећем изреке. Ставом трећим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужиоца изјављена против става првог изреке првостепене пресуде. Ставом четвртим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка, садржана у ставу петом изреке првостепене пресуде, тако што се обавезују тужени да плате тужиоцу на име трошкова поступка износ од 48.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију је благовремено изјавио тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужени су поднели одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде поступка, које сагласно члану 407. став 1. ЗПП, могу бити ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник куће у улици ... бр. .. у ..., која се налази на кп.бр. .. КО ... . На грађевинској парцели формираној од кп.бр. .. КО ..., тужени су добили дозволу за изградњу стамбеног објекта у улици ... бр. .. у ... . Приликом извођења припремних радова и ископа темељне јаме, извођачи радова Предузеће „ЂЂ“ ДОО, чији су власници тужени ББ и ВВ поткопали су темељ куће тужиоца, с обзиром да се плацеви граниче и том приликом због рушења главног носећег зида и темеља дошло је до оштећења тужиочевог објекта. Према налазу и мишљењу вештака грађевинске струке Олге Ђокић настала штета на објекту тужиоца може да се санира, а цена адаптације и санације за цео објекат износи 4.389 евра, што је у динарској противвредности 534.141,30 динара, који износ су тужени обавезани да исплате тужиоцу на име накнаде штете због оштећења стамбеног објекта, а за преостали износ од још 16.918.416,06 динара, који тужилац потражује на име накнаде штете за санацију и адаптацију, његов захтев је одбијен. Првостепени суд је одбио и захтев тужиоца за накнаду штете због заузећа парцеле и стицања без основа, као и захтев за накнаду штете због умањења вредности стамбеног објекта и трошкова принудног смештаја.

Другостепени суд је имајући у виду утврђено чињенично стање обавезао тужене да тужиоцу поред досуђеног износа од 534.141,30 динара, исплате још 7.661,50 динара по истом основу, јер је за обрачун новчаног износа из евра у динаре вештак погрешно користио средњи курс динара према званичној курсној листи НБС на дан саслушања 04.02.2015. године, уместо на дан пресуђења 09.06.2016. године. Такође, оценио је да је правилна одлука првостепеног суда којом је одбијен тужбени захтев тужиоца да му тужени исплате накнаду штете због заузећа парцеле и стицања без основа, јер тужилац није доказао да су тужени извршили заузеће његове парцеле, нити да су без основа стекли новчана средства, а што произлази из налаза вештака геодетске струке, као и накнаду због умањења вредности стамбеног објекта и трошкова принудног смештаја, имајући у виду да тужилац није доказао да му је умањена вредност објекта коју је имао пре почетка радова, те да му је принудни смештај био потребан, нити да је наведене трошкове сносио.

Полазећи од наведеног, другостепени суд је за свој закључак дао јасне и потпуне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Врховни касациони суд.

Супротно наводима ревизије, правилно је у побијаној пресуди другостепени суд оценио да тужилац има право на накнаду штете због оштећења стамбеног објекта применом одредби члана 154. став 1. и 185. став 1. Закона о облигационим односима и то у досуђеним износима, јер су обим оштећења и висина накнаде за санацију истог, утврђени од стране стручног лица, односно од стране судског вештака грађевинске струке, а одбио тужбени захтев тужиоца за накнаду штете због заузећа парцеле и стицања без основа, због умањења вредности стамбеног објекта и трошкова принудног смештаја, јер тужилац није доказао штету по наведеним основима.

Осим тога, наводима ревизије да је другостепени суд погрешно оценио изведене доказе, који се односе на налазе вештака и тиме погрешно применио материјално право, посредно се оспорава утврђено чињенично стање, што у ревизијском поступку, у смислу члана 407. ЗПП, није дозвољено.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је правилном применом одредби члана 153. и 154. ЗПП

Како се ни осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд је применом члана 414. Закона о парничном поступку, ревизију тужиоца одбио као неосновану.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић