Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а повреда из тачке 12. ове законске одредбе, на коју се указује у ревизији, не може бити ревизијски разлог, сагласно члану 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је уговором о раду од 01.10.2007. године засновала код туженог радни однос на неодређено време на радном месту ..., а анексом овог уговора промењене су одредбе основног уговора у делу који се односи на висину њене зараде. Тужени је тужиљи актом од 14.06.2011. године, понудио закључење анекса уговора о раду, којим би тужиља била распоређена на упражњено место ..., а на основу Одлуке скупштине друштва о унапређењу пословања организационог дела оперативе и компаније у целини. Истог дана, тужиља се упознала са њеним садржајем, али је одбила да потпише пријем, што је констатовано службеном белешком туженог. Тужиљи је 25.07.2011. године такође упућена понуда за закључење анекса уговора о раду ради премештаја на друге одговарајуће послове због потребе процеса организације рада и то на послове ..., као и у првој понуди, са напоменом да је решењем Агенције за привредне регистре од 25.07.2011. године, разрешена са места ... . Тужиљи је понуда са анексом достављена дана 14.10.2011. годилне, на коју се није изјаснила у остављеном року, те јој је решењем бр. .../... од 14.11.2011. године отказан уговор о раду. Тужиља је била на боловању у периоду од 01.09.2011. године до 30.11.2011. године, а из налаза и мишљења судског вештака неуропсихијатра, утврђено је да се тужиља лечи код интернисте кардиолога од 2009. године са дијагнозом „...“, да су болести штитне жлезде почеле такође 2009. године, због којих је лечена у периоду од 31.08.2012. до 12.09.2012. године, па је и оперисана 04.09.2012. године, након чега је примила одређену терапију. Тужиља је лечена на ИОХБ Бањица у периоду од 09.09.2011. године до 21.12.2011. године, спондилозна ануларна фисура и дискус хернија. Дана 10.04.2014. године оперисана је на Клиници за онкологију и радиологију Србије због ... на ..., а тужиљи је уписана и дијагноза – тешка депресијска епизода без симптома психозе. Према мишљењу вештака, ове депресијске епизоде код тужиље, испреплетене са соматским тегобама, које датирају из 2009. године до данас, те су дијагностификоване озбиљне болести штитне жлезде, напади страха, артеријски притисак, утицале на психичку дисфункцију уз погоршање здравственог стања, уз изражене психичке кризе у виду безвољности, деконцентрације, потиштености, самооптуживања и осећаја ниже вредности, због којих је и лечена од стране надлежних психијатара. Узимајући у виду све наведене околности, вештак је мишљења да су исте утицале на њено расуђивање, уз делимичну пословну способност, тј. да тужиља без стручне помоћи правног заступника није била способна да схвати значај правне радње коју врши и последице које из тога произилазе, а везано за анекс уговора о раду.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да тужиља без стручне помоћи правног заступника у смислу члана 56. Закона о облигационим односима, није била у могућности да предузима правне радње у вези понуде за закључење анекса уговора о раду која јој је достављена 14.10.2011. године, из којих разлога је поништио решење о отказу уговора о раду са обавезом туженог да тужиљу врати на рад.

Преиначујући првостепену пресуду одбијањем тужбеног захтева, другостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања у првостепеном поступку закључио да тужиљина способност да схвати наводе из понуде за закључење уговора о раду није била битно смањена, а чињеница да јој је требала стручна помоћ правног заступника, не указује на њену неспособност, већ потребу да се консултује са стручним лицем, поготову што је тужиља радила на радном месту ... туженог, тј. организовала је и водила пословање, заступала и старала се о законитости рада предузећа, који послови су по својој структури сложени и компликовани, а које је обављала све до одласка на годишњи одмор у августу месецу 2011. године. Понуда која је тужиљи уручена тек 14.10.2011. године, је по својој садржини идентична понуди од 14.06.2011. године, са којом се тужиља упознала и одбила да потпише пријем исте, те се према ставу другостепеног суда тужиља сада не може позивати на неспособност за разумевање исте. Како тужиља није потписала анекс уговора о раду, то јој је применом члана 179. тачка 7. Закона о раду, уговор о раду законито отказан.

Разлози ревизије којима се указује на погрешну примену материјалног права нису основани.

Према одредби члана 179. тачка 7. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/05, 61/05 и 54/09), прописано је да послодавац може запосленом понудити измену уговорених услова рада, односно анекс уговора о раду ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада.

Одредбом члана 172. став 1. истог закона, прописано је да уз понуду за закључивање анекса уговора о раду послодавац је дужан да запосленом у писаном облику достави и разлоге за понуду, рок у коме запослени треба да се изјасни у понуди и правне последице које могу да настану одбијањем понуде, да је запослени дужан да се изјасни о понуди за закључивање анекса уговора о раду који одреди послодавац, а који не може бити краћи од осам радних дана, да се сматра да је запослени одбио понуду за закључивање анекса уговора ако се не изјасни у року из става 2. овог члана и да ако запослени и прихвати понуду за закључивање анекса уговора, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог уговора.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 7. Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду, ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду, у смислу члана 171. став 1. тачка 1) – 4) овог закона.

Полазећи од садржине наведених законских одредби, а у контексту утврђеног чињеничног стања, Врховни касациони суд налази да је правилан закључак другостепеног суда да је тужиљи законито отказан уговор о раду, јер се у остављеном року није изјаснила о понуди за закључење анекса уговора о раду, којим би била распоређена на радно место и послове ..., са истом зарадом. Супротно наводима ревизије, правилан је закључак другостепеног суда да је тужиља, радећи на месту ... туженог, обављајући одговорне и сложене послове тог радног места, а које је обављала све до одласка на годишњи одмор у августу 2011. године, могла да разуме смисао наведене понуде, поготову што се са њеном садржином упознала и раније, када је одбила да потпише пријем исте, а што произилази и из исказа тужиље као парничне странке, где ни једним својим наводом није указала да јој није био познат садржај понуде, па и онај део који се односио на зараду, јер је истакла да јој зарада не би била иста, с обзиром да у анексу није било дела зараде који је ишао на рачун у ... у еврима. Осим тога, из исказа тужиље, а и осталих доказа изведених у првостепеном поступку, произилази да је тужиља у спорном периоду, па и у периоду када је била на боловању, користила права и извршавала обавезе из радног односа, као што је право на коришћење годишњег одмора, обавеза достављања дознака и слично.

Оцењујући наводе ревизије којима се полемише са ставом другостепеног суда у погледу оправданости разлога за закључење анекса уговора о раду, који је тужиља одбила да потпише, Врховни касациони суд налази да исти нису од значаја за одлуку у овој парници, с обзиром на садржину одредби члана 179. став 1. тачка 7. Закона о раду, с тим што напомиње да је тужени, након доношења одлуке о разрешењу тужиље са радног места ..., свакако морао тужиљу да распореди на одговарајуће радно место.

Из наведених разлога, а применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци. С обзиром на успех у ревизијском поступку, трошкови тог поступка нису досуђени тужиљи, а ни туженом за састав одговора на ревизију, јер ти трошкови нису били дужни и неопходни за одлучивање.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић