.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2207/2020
15.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Божидара Вујичића и Бисерке Живановић, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Јасмина Михаиловић, адвокат из ..., против туженог „Горење“ д.о.о. Ваљево, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3017/19 од 14.02.2020. године, у седници одржаној 15.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3017/19 од 14.02.2020. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3017/19 од 14.02.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П1 122/19 од 13.09.2019. године, исправљеном решењем истог суда П1 122/19 од 31.12.2019. године, утврђено је повлачење тужбе тужиоца АА, ББ и ВВ у делу у ком је сваки од тужилаца тражио да се обавеже тужени да му на име мање исплаћене зараде (накнаде за сталност) за март месец 2016. године исплати износ са законском затезном каматом у висини ближе одређеној као у ставу првом, трећем и петом изреке. Ставом другим, четвртим, шестим, седмим и осмим изреке обавезан је тужени да сваком од тужилаца исплати на име мање исплаћене зараде (накнаде за сталност), за период од априла 2016. до децембра 2018. године, месечне износе са затезном каматом ближе наведене у тим ставовима изреке. Ставом деветим изреке обавезан је тужени да тужиоцима плати трошкове парничног поступка у укупном износу од 124.716,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.09.2019. године до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3017/19 од 14.02.2020. године одбијена је жалба туженог и потврђена је првостепена пресуда у ставу другом, четвртом, шестом, седмом и осмом изреке, док је решење о трошковима поступка садржано у ставу деветом изреке у делу у ком је обавезан тужени да тужиоцима накнади трошкове спора у износу од 124.716,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности до исплате потврђено, а у преосталом делу преиначено одбијањем захтева за исплату законске затезне камате на досуђени износ трошкова од пресуђења до извршности.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавило ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. ЗПП.
Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14 и 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је исплата зараде по основу посебног примања (накнаде за сталност) тужиоцима. Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити за новим тумачењем права или уједначавањем судске праксе. Наводима ревизије истиче се погрешно тумачење појединих одредаба закона и Правилник о раду туженог од 25.08.2014. године, што не представља разлог за примену члана 404. ЗПП, о изузетној дозвољености ревизије. Одлуке приложене уз ревизију, којима тужилац указује на евентуално другачије одлучивање о истом правном питању у споровима са оваквим тужбеним захтевом, не указују нужно и на исказан различит правни став у тим одлукама, будући да правилна примена права у тим споровима зависи од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја.
Како у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 06.05.2019. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде цени се у односу на сваког од тужилаца појединачно, с обзиром да они нису јединствени и нужни супарничари, у смислу члана 210. ЗПП. Тако у односу на тужиоца АА побијана вредност спора износи 14.342,69 динара, у односу на тужиоца ББ 12.892,00 динара, у односу на тужиоца ВВ 14.020,05 динара, у односу на тужиоца ГГ 10.958,21 динара, док је у односу на тужиљу ДД 10.635,91 динар.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде у односу на сваког тужиоца појединачно, очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужене недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Весна Поповић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
