Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18) и утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни битна повреда поступка из члана 374. став 1. ЗПП пред другостепеним судом, на коју ревизија неосновано указује.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ВВ, бив. из ... преминула је 31.03.2015. године, а правноснажним решењем Другог основног суда у Београду О. 3874/15 од 27.11.2015. године тужилац је, као братанац оставиље, оглашен за њеног законског наследника на спорним становима у ... и ... . По правноснажности оставинског решења, тужилац је платио порез надлежним Управама јавних прихода и уписао се као порески обвезник на наведеним непокретностима. Решењем Основног суда у Вршцу О бр. 91/16 од 01.03.2016. године тужена је оглашена за наследницу сада пок. ВВ по основу писменог завештања пред сведоцима сачињеног 28.10.2013. године. Утврђено је да је сада пок. ВВ живела сама до одласка у дом за стара лица, да је патила од деменције, да је контактирала само са комшијама и пасторком ГГ, који је решењем Градског центра за социјални рад одређен за њеног привременог стараоца. Из налаза и мишљења судског вештака из области графоскопије утврђено је да потпис оставиље који се налази на завештању проглашеном пред Основним судом у Вршцу дана 01.03.2016. године, није аутентични потпис ВВ, већ је настао поступком имитације.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је утврђено да је ништаво завештање пред сведоцима проглашено 01.03.2016. године у оставинском поступку пред Основним судом у Вршцу, када је утврђено да је тужилац по основу законског наслеђивања власник предметних станова у ... и ... и тужена обавезана да тужиоцу преда у посед стан у ... .

Чланом 85. Закона о наслеђивању прописани су услови за пуноважност писменог завештања пред сведоцима, а један од услова за пуноважност овог завештања је постојање својеручног потписа завештаоца. Одредбом члана 157. тог закона прописано је да је фалсификовано завештање ништаво.

У поступку је из налаза и мишљења вештака за област графоскопије утврђено да потпис на завештању проглашеном пред Основним судом у Вршцу, којим је тужена оглашена за наследника на спорним непокретностима, није аутентични потпис завештаоца, већ је настао поступком имитације. Оваква констатација вештака заснована је на потпуној разлици општих и посебних идентификационих карактеристика између спорног потписа и неспорних потписа завештаоца, при чему је вештак узео у обзир старосну доб и здравствено стање завештаоца и закључио да се не може сматрати да је разлика у потписима условљена измењеним психофизичким стањем у време састављања спорног завештања, нити се може објаснити старосном доби завештаоца. С обзиром на наведено, правилан је закључак нижестепених судова да писмено завештање пред сведоцима не испуњава формалне услове пуноважности из члана 85. Закона о наслеђивању, те да је завештање ништаво у смислу члана 157. истог закона.

Наводима ревизије тужене оспорава се налаз и мишљење вештака, чиме се побија утврђено чињенично стање, што не представља ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП, као ни битна повреда поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се такође ревизијом указује.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић