Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Данијеле Николић, Катарине Манојловић Андрић, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гвозден Отовић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2515/19 од 02.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 26.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2515/19 од 02.10.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2515/19 од 02.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2681/15 од 21.05.2019. године, исправљеном решењем истог суда П1 2681/15 од 22.11.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован приговор стварне ненадлежности тог суда. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде штете због мање исплаћених плата до двоструког износа плата, за период од 12.10.2012. године до 12.10.2015. године, исплати укупан износ од 1.644.881,19 динара са законском каматом од доспелости сваког појединачног износа до коначне исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање тужиоцу, за период од 12.10.2012. године до 12.10.2015. године, на износе наведене у ставу другом изреке. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 233.250,00 динара са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршење до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2515/19 од 02.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2681/15 од 21.05.2019. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужилац је изјавио одговор на ревизију тужене.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр. 72/11, 49/2013 – УС, 74/2013 – УС, 55/14, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса, или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је накнаде штете због мање исплаћених плата до двоструког износа платa, коју тужилац потражују с обзиром да је решењем тужене од 23.05.2011. године са радног места – ... у Одељењу за ... у УКП распоређен на радно место – послови ... у Служби за ... . Правноснажном пресудом је усвојен тужбени захтев, а висина накнаде је утврђена на основу налаза и мишљења судског вештака.

О овом праву тужиоца и висини тражене накнаде судови су одлучили уз примену материјалног права које је у свему у складу са правним ставом заузетим на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда 13.10.2020. године, према којем лица, запослени који су пре ступања на рад у Службу за борбу против организованог криминала и Службу за откривање ратних злочина били радно ангажовани у МУП-у имају право на двоструки износ плате, коју би остварила на пословима и задацима у том министарству уз ограничење из одредбе члана 18. став 1. Закона о организацији инадлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела.

Стога, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе, или новог тумањеча права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2 тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3.).

Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према ком члану ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате разлике зараде до двоструког износа поднета је Првом основном суду у Београду 12.10.2015. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 495.000,00 динара. Поднеском од 13.11.2018. године тужилац је преиначио тужбу тако што је повећао тужбени захтев на износ од 1.644.881,19 динара, што представља ревизијом побијени део правноснажне пресуде.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, ревизија тужене није дозвољена, у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић