Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 21/2021
21.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марко Митић, адвокат из ..., против туженог „Комерцијална банка“ а.д. из Београда, ради утврђења ништавости и неоснованог обогаћења, решавајући сукоб месне надлежности између Основног суда у Нишу и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној 21.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Нишу се, решењем П 5211/20 од 06.10.2020. године, огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и, по правноснажности решења, списе предмета доставио Првом основном суду у Београду на даље поступање као стварно и месно надлежном суду.

Први основни суд у Београду није прихватио месну надлежност и предмет је доставио овом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору месно надлежан Основни суд у Нишу.

Тужбом поднетом Основном суду у Нишу тужилац је тражио утврђење ништавости одредбе члана 8. став 1. уговора о кредиту број 00-490-0504414.5 од 31.12.2012. године закљученим између странака којом се утврђује да је трошак обраде кредита 0,5% од укупног износа кредита, као и да се тужени обавеже да му на основу неоснованог обогаћења исплати 180 евра у динарској противвредности са означеном каматом. Уз тужбу је предложио и означени уговор о кредиту који садржи споразум о месној надлежности суда са седиштем у Београду (члан 25. уговора).

Споразум о месној надлежности може користити тужилац приликом подношења тужбе (тужилац то није учинио) или тужени истицањем приговора месне ненадлежности (тужени га за сада није истакао).