У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је лекар – специјалиста ... и био је у радном односу код туженог по уговору о раду .. од 25.02.2009. године са пратећим анексима, и то у Служби за здравствену заштиту ... у Дому здравља на ... све до 01.08.2018.године, када је премештем у Амбуланту туженог у ... . Обавештење о премештају на друго место рада упућено је тужиоцу путем мејла 27.07.2018. године и то обавештење му је медицинска сестра донела 31.07.2018. године, што је одбио. Због немогућности да евидентира своје присуство на раду дана 03.08.2017. године, тужилац се истог дана, у 7,10 часова, обратио туженом и тада је путем мејла обавештен да не постоји опција уписа присуства на старом месту рада, на ..., као и да може да потврди своје присуство у објекту у коме ради. Радно време тужиоца је било од 7,00 до 13,30 часова у првој смени, односно од 13,30 до 20,00 часова у другој смени. Тужени је 01.10.2018. године донео упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду тужиоцу због учињене теже повреде радне обавезе која се састоји у непоштовању радног времена, будући да из индивидуалног извештаја о присутности на раду од 10.10.2018. године које је саставни део упозорења, произлази да је тужилац у периоду 01.08.2018. године до 30.09.2018. године, закаснио 15 радних дана, да је два радна дана раније отишао са посла (20.09.2018. и 21.09.2018. године) и да три радна дана није евидентрио свој долазак и одлазак са посла (06. – 08.08.2018. године). На описани начин, тужилац је учинио повреду радне обавезе из члана 7. алинеја 17. Анекса уговора о раду од 24.10.2012. године и члана 3. Правилника туженог о евидентирању уласка – изласка запослених применом „РФ ИД“ картице. Тужилац је примио упозорење 03.10.2018. године и на исто се изјаснио не оспоравајући отказне разлоге. Решењем туженог бр. .. од 15.10.2018. године, које је исте садржине као упозорење, тужиоцу је отказан уговор о раду. У оспореном решењу, наведен је отказни разлог разлог прописан Законом о раду (чл.179. ст. 2. тач. 5.), као и повреде радне обавезе прописане Анексом уговором о раду – непоштовање радног времена, закашњење и ранији одласци са посла непрекидно 7 радних дана или са прекидима 14 радних дана у току два месеца, као и повреде утврђене наведеним Правилником туженог - непријављивање доласка на рад и одласка са рада, односно уласка и изласка из објекта приближавањем своје личне картице на одговарајући читач. Решење садржи чињенични опис повреде радних обавеза које су тужиоцу стављене на терет, навод да је тужиоцу достављено упозорење, да се на исто изјаснио и да није оправдао разлоге из упозорења, као и поуку о правном леку.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се поништи као незаконито решење туженог којим му је отказан уговор о раду и тужени обавеже да тужиоца врати на рад и да му нанади штету у висини изгубљене зараде.

Наиме, утврђено је да је тужилац својом кривицом учинио тежу повреду радне обавезе која му је оспореним решењем стављена на терет, у смислу члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду („Службени гласник РС“ 24/05...95/18), а које су прописане одредбом члана 3. Правилника туженог од 13.03.2013. године и чланом 7. алинеја 17. Анекса уговора о раду од 24.10.2012. године. У поступку је утврђено да је тужилац у периоду од 01.08.2018. године до 30.09.2018. године, на радном месту на коме је распоређен, закаснио 15 радних дана, да је 2 дана раније отишао са посла и да 3 дана није евидентирао долазак и одлазак са посла. Пре доношења оспореног решења, тужиоцу је достављено упозорење о разлозима за отказ уговора о раду на које се изјаснио, чиме му је омогућено право на одбрану, сагласно члану 180. став 1. Закона о раду. С обзиром на наведено, побијано решење је законито и тужени није у обавези да тужиоца врати на рад и да му накнади штету у виду изгубљене зараде, применом члана 191. став 1. Закона о раду.

Супротно ревизијским наводима, правилна је оцена другостепеног суда да отказни акти (упозорење и решење о отказу) садрже чињенице и доказе путем којих се могу идентификови повреде радне обавезе, и то у односу на време, место и начин извршења, које је послодавац навео у решењу и упозорењу, сагласно члану 180. став 2. и члану 185. Закона о раду. С обзиром да је тужилац обавештен о премештају у Амбуланту туженог у ..., које је његово место рада по уговору о раду, неприхватљив је навод тужиоца да у спорном решењу није одређено место извршења повреде радне обавезе. Такође, није од значаја ни тврдња изнета у ревизији да услед евентуалног закашњења није настала штета за послодавца, јер постојање штете није од значаја за испуњеност отказног разлога из члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић