Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 ... 18/20) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности нити је у поступку пред дугостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. ЗПП, на коју повреду указује ревизија, јер је другостепени суд ценио жалбене наводе и о истима се изјаснио у образложењу, а што је превасходни задатак другостепеног суда.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су сувласници на грађевинском земљишту у ... које је уписано у лист непокретности број ... КО ... и то свако од њих на по једној половини од парцеле ... и свако у по 3179/6606 на кп. бр. .../.... Тужиоци су то земљиште наследили од својих правних претходника а који су исто користили као пољопривредно. У току 2012. године тужиоци су спровели парцелацију наслеђених непокретности на који начин је настала парцела број ... и парцела број .../.... Делови тих парцела се користе као јавна површина и то парцела .../... са површином од 28,62 ара ушла је у састав улице оснивача ..., улице ... и улице ... у насељу ... . Парцела број ... је целом површином од 4,47 ари у састав улице ... у истом насељу. Тржишна вредност ових парцела по ценама на дан пресуђења износи 59 евра за 1м2, односно 6.932,00 динара за м2. Обе парцеле су обухваћене планом регулације насељеног места ... као јавна површина, улица, а то су и у природи. Имају електроенергетску мрежу и улично осветљење. Улица ..., којој обе парцеле припадају, има све инсталације предвиђене за улицу и носи таблу са називом улице. Исто важи и за улицу оснивача ... а улица ... је у фази изградње, насута је туцаником, поседује водовод, канализацију, гасну мрежу и друге инсталације и предвиђена за улицу локалним планом регулације насеља.

Полазећи од напред наведеног, нижестепени судови налазе да је предметно земљиште приведено урбанистичкој намени односно да су тужиоци лишени државине истог без спроведеног поступка те да им отуда припада право на накнаду тржишне вредности наведенех парцела по ценама на дан пресуђења. Правни основ за такав закључак нижестепени судови налазе у Протоколу 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права као и у одредбама Устава Реублике Србије а тим актима се јемчи мирно уживање имовине и других имовинских права стечених по закону при чему се право својине може одузети или ограничити само у јавном интересу који је утврђен законом уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Код чињенице да су тужиоци сувласници спорног земљишта и да су фактичким радњама органа под контролом туженог лишени државине на истом, као и да је то земљиште фактичким радњама органа под контролом туженог приведено намени која је утврђена планским актима туженог те да се и користи у те сврхе – као улица, дакле као јавна својина туженог, правилно су закључили нижестепени судови да тужиоцима за одузето земљиште (фактички експрописано) припада накнада која не може бити нижа од тржишне. То што у овом поступку није утврђено да се ради о земљишту у јавној својини туженог, а што се истиче у ревизији, не може бити основ за побијање нижестепених одлука, јер такав захтев је у току поступка могао да истакне и тужени. Што се тиче висине накнаде односно утврђене тржишне вредности предметног земљишта до исте су судови дошли обављеним вештачењем. При томе, није споран став ревизије да је на вредност тог земљишта утицао и ниво инфраструктурне опремљености земљишта, али је то последица фактичке експропријације, односно нелегалног заузимања туђег земљишта. Када се спроводи одговарајући поступак (експропријација, изузимање и слично) тада је од значаја за одређивање висине накнаде шта је било предмет тог поступка и тада се узима стање ствари у том моменту. Код нелегалног заузимања земљишта битан је моменат одлучивања о накнади, поред осталог и зато што су тужиоци од момента фактичког заузимања земљишта били лишени могућности његовог коришћења и добити од истог.

С обзиром да се ни осталим наводима из ревизије не доводи у сумњу правилност нижестепених одлука, то је одлучено као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић