Нижестепени судови су о тој накнади одлучивали на основу члана 53. Закона о експропријацији којим је прописано да се у случају установљења службености накнада одређује по поступку за одређивање накнаде прописаним тим Законом, у износу за који је, услед установљења службености, смањена тржишна вредност земљишта или зграда.

Првостепени суд је накнаду одредио у износу утврђеном налазом Републичког завода за вештачење из Новог Сада од 05.11.2018. године, са допуном од 23.11.2018. године и усменим образложењем на рочишту од 19.11.2018. године, у варијанти којом је обрачун извршен применом резидуалне методе – у висини разлике између резидуалне вредности земљишта без успостављања трасе далековода (2.722.000 евра) и резидуалне вредности земљишта оптерећеног успостављањем трасе далековода (1.876.000 евра), односно у износу од 845.900 евра или 100.101.945,00 динара.

Другостепени суд је преиначио првостепено решење и одбио да одреди накнаду за успостављено право службености (непотпуну експропријацију). По становишту тог суда, заснованом на налазу Центра за вештачење и процене из Новог Сада од 12.01.2017. године, установљењем права службености прелаза далековода предлагач није претрпео штету јер му због тога није онемогућена градња у складу са планском документацијом (максимална заузетост парцеле објектима од 40%, односно 70% са унутрашњим саобраћајницама и паркингом), нити постоји умањење тржишне вредности земљишта за 15% због могућег неповољног субјективног осећаја потенцијалног купца (у износу од 34.368,30 евра, односно 4.253.072,13 динара), зато што тужилац није доказао да је имао потенцијалне купце земљишта, нити су вештаци дали егзактне показатеље на основу којих су утврдили да је вредност земљишта умањена за 15%.

Основано се ревизијом предлагача указује да у овој парној ствари другостепени суд није могао одбити да одреди накнаду и да је зато побијано другостепено решење донето погрешном применом члана 53. Закона о експропријацији, у вези са чланом 1. тог Закона којим је прописано да се непокретности могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Установљење службености прелаза далековода представља ограничење права својине предлагача на предметном земљишту јер предлагач не може у пуном обиму вршити овлашћења која чине садржину права својине (члан 3. став 1. Закна о основама својинскоправних односа) у зони заштитног појаса далековода чија се ширина одређује у зависности од напонског нивоа (члан 218. Закона о енергетици).

Следствено томе, основан је правни став ревидента да не постоји законска могућност да се власнику земљишта у односу на које је извршена непотпуна експропријација, не одреди накнада у висини за коју је умањена његова тржишна вредност. Стим у вези, предлагач оправдано указује да је у свим вештачењима, како у управном поступку споразумног одређивања накнаде, тако и у судском поступку, применом различитих методологија (тржишно-трошковни метод; трошковни метод на бази урбанистичког потенцијала; резидуални метод; метод фер вредности) утврђено умањење вредности земљишта у износима између којих постоји знатна разлика, те да другостепени суд приликом одлучивања о жалби противника предлагача није узео у обзир, нити разматрао и те налазе вештака.

Прихватајући наводе ревидента о погрешној примени материјалног права, ревизијски суд налази да из изнетих разлога чињенично стање није у потпуности утврђено. Због тога је побијано другостепено решење морало бити укинуто и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање о жалби противника предлагача.

У поновном поступку другостепени суд ће оценити све наводе жалбе противника предлагача и имајући у виду и налоге које је давао првостепеном суду у одлукама којима је укидао раније донета решења нижестепеног суда, правилном применом члана 53. Закона о експропријацији одлучити о накнади за непотпуну експропријацију, у висини за коју је, успостављањем службености прелаза надземних водова, умањена тржишна вредност земљишта – вредност за коју се предметно земљиште могло продати или разменити на отвореном и конкурентном тржишту, под нормалним околностима и добровољно између заинтересованих страна.

Укинута је и одлука о трошковима поступка јер је реч о споредном потраживању које зависи од одлуке о главној ствари.

Сходно изложеном, на основу члана 416. став 2. ЗПП, у вези члана 30. став 2. ЗВП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић