Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2701/17 од 12.10.2017. године, ством првим изреке, жалба тужене је делимично усвојена и делимично одбијена, а пресуда Основног суда у Лозници П 1427/14 од 1503.2017. године потврђена у делу којим је одлучено о приговору апсолутне ненадлежности суда, делу којм је тужена обавезана на исплату накнаде штете са законском затезном каматом и делу којим је тужена обавезана да на име трошкова поступка исплати тужиоцима 1.542.191,00 динара са законском затезном каматом од 15.03.2017. године до исплате, и преиначена у делу којим је одлучено о захтеву за чинидбу тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се тужена обавеже да о свом трошку изврши уклањање бетонске плоче стоваришта на делу постављеног цевовода између железничког пропуста (испод платоа железничке станице у ...) па до путног пропуста испод магистралног пута Лозница-Љубовија и да све цеви и друге предмете одстрани из ранијег корита потока „...“ и исти врати у пређашње стање, као и у преосталом усвајајућем делу за трошкове поступка тако што је захтев тужилаца за исплату трошкова поступка одбијен преко износа од 1.542.191,00 динара до износа од 1.592.066,00 динара, односно за износ од 49.875,00 динара са припадајућом каматом. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, дела којим је одбијена жалба, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе.

Тужиоци су поднели одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда, нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Примена материјалног права у споровима за накнаду штете због незаконитог или неправилног рада органа правног лица зависи од утврђених чињеница, због чега у овом спору не постоји потреба за новим тумачењем права или уједначавањем судске праксе.

Из тих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

С`обзиром да је вредност премета спора побијаног дела очигледно нижа од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП.

С`тога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Тужиоци немају право на трошкове поступка по ревизији јер по оцени Врховног касационог суда трошкови одговора на ревизију нису били нужни. Због тога је такав њихов захтев одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић