Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2006/18 од 25.01.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована жалба тужиља и потврђена првостепена пресуда у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом, другом и четвртом изреке, тако што је одбијен, као неоснован захтев тужиља којим су тражиле да се обавеже тужени да са кп.бр. .../... КО ... измести стуб и далековод високог напона, који је постављен без сагласности власника парцеле, као и захтев тужиља којим су тражиле да се обавеже тужени да им на име накнаде штете – изгубљене добити због немогућности коришћења дела кп.бр. .../... КО ... исплати појединачно наведене износе, са законском затезном каматом од доспелости до исплате, и обавезане су тужиље да туженом на име трошкова поступка солидарно плате 160.220,00 динара, а одбијен је, као неоснован захтев тужиља за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против првноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су благовремено изјавиле ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 87/18), и утврдио да ревизија изјављена против одлуке садржане у ставу другом изреке другостепене пресуде није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Супротно наводима ревизије, у поступку пред другостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиље су сувласнице кп.бр. .../... КО ... уписане у ЛН бр. ... КО ..., као и породичне стамбене зграде изграђене на тој парцели, по основу наслеђа иза оца, који је умро 1994. године. Тужени је са Фондом за грађевинско земљиште СО Рача дана 05.04.2005. године закључио уговор о заједничком финансирању реконструкције далековода на територији ... . Приликом реконструкције далековода испоштовани су технички прописи и исти је изграђен у складу са њима, сигуран је, исправан је и постављен је у истом правцу где се и раније простирао електровод, а један стуб је постављен и на парцели тужиља, који тужиљама евидентно чини сметње, да је могуће измештање стуба из дворишта тужиља, тако што би се исти поставио по оси далековода изван дворишта тужиља, а измештање стуба није праћено значајним трошковима, будући да би оквирна цена измештања стуба била око 30.000,00 динара.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио захтев тужиља, применом члана 5. и 8. Закона о експропријацији и члана 49. Закона о основама својинскоправних односа и обавезао туженог да са парцеле тужиља измести стуб далековода високог напона, са образложењем да је исти постављен без њихове сагласности, да тужиљама евидентно чини сметње, да је могуће измештање стуба из дворишта тужиља, тако што би се исти поставио по оси далековода изван дворишта тужиља, а да измештање стуба није праћено значајним трошковима, будући да би оквирна цена измештања стуба била око 30.000,00 динара. С обзиром на то да је усвојио овај захтев тужиља, првостепени суд је одбио, као неоснован захтев тужиља којим су тражиле да се обавеже тужени да им на име умањена тржишне вредности њихове парцеле, због постављања стуба далековода исплати 218.650,00 динара, са каматом. Првостепени суд је обавезао туженог и да тужиљама накнади материјалну штету на име измакле користи за период од 2010. године закључно са 2014. годином, сматрајући да тужиље имају право на накнаду овог вида материјалне штете, јер у том периоду нису могле да користе део своје парцеле, због постављеног стуба далековода.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у делу у коме је обавезан тужени да измести спорни стуб далековода високог напона са парцеле тужиља, сматрајући да нема места измештању, јер је изградњом електромреже конституисана законска стварна службеност проласка кабла електричне енергије изнад парцеле тужиље и постављањем стуба на њихову парцелу, на основу члана 51. Закона о основама својинскоправних односа, при томе имајући у виду да је и пре реконструкције електромреже преко парцеле тужиља постојала електромрежа али преко дрвеног стуба, који је реконструкцијом мреже уклоњен али је у земљи остао део истог у непосредној близини сада бетонског стуба и без обзира на чињеницу да тужени нема њихову сагласност за ову реконструкцију. Другостепени суд је, с обзиром да је утврдио да је конституисана законска стварна службеност проласка кабла електричне енергије изнад парцеле тужиље и постављањем стуба на њиховој парцели, преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован и захтев тужиља за исплату накнаде материјалне штете на име изгубљене добити, због немогућности коришћења дела парцеле за 2010., 2011., 2012., 2013. и 2014. годину, јер је сматрао да тужиље сагласно члану 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа немају право на накнаду ове штете, већ да би тужиље у таквој ситуацији евентуално имале право на накнаду прописану наведеним чланом, а што тужиље нису тражиле.

Оцењујући наводе ревизије, Врховни касацини суд је утврдио да је побијана другостепена одлука донета уз правилну примену материјалног права, са којих разлога су неосновани наводи ревизије.

Чланом 51. Закона о основама својинскоправних односа, прописано је да се стварна службеност заснива правним послом, одлуком државног органа и одржајем. Чланом 53. ставом 1. истог закона, прописано је да одлуком суда или другог државног органа стварне службености установљава се када власник повласног добра у целини или делимично не може користити то добро без одговарајућег коришћења послужног добра, као и у другим случајевима одређеним законом, док је ством 3. истог члана прописано да на захтев власника послужног добра, надлежни државни орган утврђује и одговарајућу накнаду коју је власник повласног добра дужан да плати власнику послужног добра.

Према правном ставу усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 23.01.2017. године, правни основ потраживања тужилаца због проласка кабла електричне енергије ваздушним путем изнад њихових катастарских парцела је стварноправног карактера - конституисања законске стварне службености на основу члана 51. Закона о основама својинскоправних односа, а не фактичка експропријација, док се висина одговарајуће накнаде одређује на основу члана 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа.

Када се имају у виду напред цитиране одредбе Закона о основама својинскоправних односа и правни став Врховног касационог суда, а код утврђеног да је тужени на основу уговора закљученог са Фондом за грађевинско земљиште СО Рача од 05.04.2005. године извршио реконструкцију далековода у месту ..., да је далековод постављен у истом правцу где се и раније простирао и да је спорни стуб далековода постављен на истом месту на парцели тужиље где је био и претходни дрвени стуб, као и да су приликом реконструкције далековода испоштовани технички прописи и исти је изграђен у складу са њима, то је правилно одлучио другостепени суд када је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован захтев тужиља којим су тражиле да се са њихове парцеле измести стуб далековода високог напона, с обзиром да је изградњом и реконструкцијом далековода и постављањем стуба далековода високог напона на парцели тужиља конституисана законска стварна службеност на основу члана 51. Закона о основама својинскоправних односа. Наиме, изградњом електромреже (водовод и електричне струје), односно реконструкцијом исте конституисана је законска стварна службеност преласка водова преко парцеле у својини тужиља и постављањем стуба далековода на парцели тужиља, на основу члана 51. Закона о основама својинскопрвних односа, са којих разлога нема места измештању стуба далековода. С тим у вези, тужиље би имале прво на накнаду за конституисану стварну службеност на основу члана 53. Закона о основама својинскоправних односа, а не на накнаду материјалне штете – изгубљене добити, па је правилно одлучио другостепени суд када је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован и овај захтев тужиља.

Са напред наведених разлога, неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права и са којих разлога је на основу члана 414. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Како су тужиље ревизију изјавиле и против става првог другостепене одлуке, то је Врховни касациони суд ценио дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 403. став 3. ЗПП, и утврдио да ревизија у наведеном делу није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 21.08.2012. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 218.650,00 динара, па како очигледно вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је одлучено као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

С обзиром да тужиље нису успеле у поступку по ревизији, то исте немају право на те трошкове, са којих разлога је одлучено као у ставу трећем изреке, на основу члана 165. ЗПП.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић