Предлагач је поднео одговор на ревизију.

Ревизија противника предлагача је дозвољена у смислу члана 27. став 1. Закона о ванопарничном поступку, због чега није било места оцени дозвољености изузетне ревизије применом члана 404. ЗПП.

Испитујући правилност побијаног решења у смислу члана 408, у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности, а на друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се ревизија може изјавити се ревизијом одређено не указује.

Према утврђеном чињеничном стању, Савезна влада- Комисија за стамбена питања је решењем од 04.03.1997. године предлагачу дала у закуп на неодређено време предметни стан који ће користити са супругом и двоје деце. Предлагач стан користи од 25.06.2007. године када јој је стан записнички предат на коришћење од стране Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Након тога је један од синова предлагача добио и откупио стан површине 30м2, а супруг предлагача је купио стан од 58м2 и отуђио га другом сину предлагача.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7468/12 од 20.01.2014. године правноснажно је одбијен, као неоснован, захтев противника предлагача за поништај решења о давању спорног стана у закуп предлагачу и исељење предлагача из спорног стана са свим лицима и стварима.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применом материјалног права из чл. 7. и 34. став 5. Закона о становању („Сл. гласник РС“, бр.50/92…49/95) оценили да је поднети предлог основан.

Неосновано се наводима ревизије осправа правилна примена материјалног права.

У време доношења решења којим је предлагачу дат спорни стан у закуп, предлагач нити чланови њеног породичног домаћинства нису имали на други начин решено стамбено питање. Чињеница да су синови предлагача накнадно стекли право својине на становима (површине 36м2 и 58м2), супротно наводима ревизије, не води одбијању поднетог предлога.

Наиме, одговарајућим станом у смислу одредби Закона о становању сматра се стан у коме је број соба једнак броју чланова породичног домаћинства, а највише четворособан стан. Предметни, двособан стан, који је је предлагачу дат да користи са супругом и двоје деце, по својој површини и структури, није био одговарајући за четворочлано домаћинство, а таквима се не могу сматрати ни станови у својини синова предлагача за четворочлано односно трочлано домаћинство, да би се у смислу одредби Закона о становању могло сматрати да предлагач има на други начин решено стамбено питање, што би водило одбијању поднетог предлога.

Осталим наводима ревизије се понављају наводи који су истицани у жалби против првостепеног решења, а другостепени суд је у образложењу побијаног решења оценио све жалбене наводе противника предлагача који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби.

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 414. став 1, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Предлагачу не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа- судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић