Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 92580/2021
02.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасмине Стаменковић, председника већа, др Илије Зиндовића и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Наташа Драговић Раковић, адвокат у ..., против тужене Републике Србије, Првог основног суда у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 02.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Трећи основни суд у Београду за поступање у предмету Првог основног суда у Београду Прр 546/2019.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду је уз допис од 12.05.2021. године Врховном касационом суду доставио предмет Прр 546/19 уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету ради накнаде штете, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, јер су тужиоци суду у чијем предмету им је повређено право на суђење у разумном року, поднели и тужбу са захтевом за исплату новчаног обештећења за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року.

Одредбом члана 62. става 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози, а ставом 7. да о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Имајући у виду да је пред Првим основним судом у Београду покренут парнични поступак у којем је тражено новчано обештећење изазвано повредом права на суђење у разумном року у предмету тог суда П 9928/17, то по налажењу Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/06) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе-Међународни уговори“, бр. 9/03...„Службени гласник РС-Међународни уговори“, бр. 10/15).