Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парничном поступку по тужби тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мила М. Трифуновић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Трећи основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, са седиштем у Београду, ради исплате новчаног обештећења, одлучујући о захтеву Трећег основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници већа одржаној дана 30.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду за поступање у предмету Трећег основног суда у Београду Прр 155/2021.

О б р а з л о ж е њ е

Трећи основни суд у Београду је уз допис од 15.06.2021. године Врховном касационом суду доставио предмет Прр 155/2021 уз захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је наведено да је том суду поднета тужба против тужене Републике Србије – Високи савет судства – Трећи основни суд у Београду, а ради накнаде неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Трећег основног суда у Београду Ив 1925434/10, утврђене решењем Вишег суда у Београду Ржг 515/20 од 13.10.2020. године.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011…18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).

У конкретном случају, тужилац је дана 08.06.2021. године поднео тужбу Трећем основном суду у Београду у којој је наведено да је решењем Вишег суда у Београду Ржг 515/20 од 13.10.2020. године утврђено да је тужиоцу као предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Трећег основног суда у Београду Ив 1925434/10. Тужбеним захтевом се тражи да се обавеже тужена Република Србија – Високи савет судства - Трећи основни суд у Београду да тужиоцу исплати одређени новчани износ на име новчаног обештећења за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року.

Имајући у виду да је у поднетој тужби као орган тужене Републике Србије означен и Трећи основни суд у Београду, чијим поступањем у предмету Ив 1925434/10 је тужиоцу утврђена повреда права на суђење у разумном року, по оцени Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ - Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године ... „Службени гласник РС“ - Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић