Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1325/20 од 24.06.2020. године усвојена је жалба тужених ГГ и ДД и првостепена пресуда је преиначена у побијаном усвајајућем делу и у делу одлуке о трошковима (став 1 - 3 и став 6. изреке), тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражено утврђење да је тужиља по основу ванбрачне тековине са пок. ЕЕ, сувласник 2/5 иделаних делова некретнина ближе описаних као у том ставу изреке, а тужиља је обавезана да туженима на име трошкова жалбеног поступка исплати 18.000,00 динара, са законском затезном камтом од извршности до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Предложила је да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 395. ЗПП (погрешно означен као 404. ЗПП).

Тужени ДД и ЂЂ поднели су одговор на ревизију. Трошкове састава одговора на ревизију су тражили и определили.

Решењем Р3 4/21 од 17.06.2021. године Апелациони суд у Новом Саду није предложио Врховном касационом суду одлучивање о изјављеној ревизији на основу члана 395. ЗПП.

Према члану 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09 – у даљем тексту: ЗПП), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по члану 394. овог закона, кад је по оцени aпелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

Услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 395. ЗПП нису испуњени јер другостепени суд није уважио предлог ревидента, што је услов за дозвољеност ревизије.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09), који се у овом случају примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), који је ступио на правну снагу 31.05.2014. године, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

Побијана другостепена пресуда је донета 24.06.2020. године, након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), па се дозвољеност ревизије цени према цензусу прописаном чланом 23. став 3. наведеног закона.

Тужба ради утврђења права сувлаништва по основу стицања у ванбрачној заједници у овој правној ставри поднета је 22.02.2001. године, а вредност предмета спора означена је у тужби износом од 301.000,00 динара.

Како означена вредност предмета спора, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (2.388.220,00 динара.), ревизија тужиље није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Захтев тужених ДД и ЂЂ за накнаду трошкова састава одговора на ревизију одбијен је на основу члана 150. став 1. ЗПП, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења ове парнице, па је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић