Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1. бр. 219/21 од 12.07.2021. године, усвојена је жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Прокупљу К. бр. 20/20 од 09.02.2021. године је преиначена, тако што је на основу члана 422. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку против окривљеног АА са личним подацима као у првостепеној пресуди одбијена оптужба да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика. Истом пресудом одређено је да трошкови кривичног поступка настали пред судом правног лека на име награде браниоца окривљеног у износу од 46.000,00 динара падају на терет буџетских средстава Апелационог суда у Нишу и биће исплаћени окривљеном у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, а о висини трошкова кривичног поступка насталим пред првостепеним судом првостепени суд ће одлучити посебним решењем.

Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац КТЗ. бр. 925/21 од 09.09.2021. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку и то повреде Кривичног закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку у вези члана 422. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји и на основу члана 492. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку утврди да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1. бр. 219/21 од 12.07.2021. године повређен закон у корист окривљеног АА.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку (ЗКП) није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа не би било од значаја за доношење одлуке, те је након разматрања списа предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, а по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета утврђује се да је пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1. бр. 219/21 од 12.07.2021. године на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП према окривљеном АА одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) услед постојања околности које трајно искључују кривично гоњење. У побијаној пресуди наводи се да је окривљеном стављено на терет извршење кривичног дела из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ и као време извршења опредељен је дан 28.07.2020. године, када је код окривљеног пронађен пиштољ марке „...“, калибра 9 милиметара, Р-А са фабричким бројем ..., у време важења Наредбе о легализацији оружја („Службени гласник Републике Србије“, број 25 од 12.03.2020. године и број 81 од 05.06.2020. године), те по налажењу тог суда постоје околности које трајно искључују кривично гоњење.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је доношење побијане пресуде, којом је према окривљеном одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног.

Наиме, према чињеничном опису кривичног дела датом у оптужном акту јавног тужиоца и утврђеном у изреци и образложењу првостепене пресуде произилази да је окривљени АА спорни пиштољ који је полиција код њега пронашла, истог дана носио са собом док је управљао путничким моторним возилом, за које време се у два наврата заустављао возилом и из оружја које је неовлашћено носио пуцао у ваздух, све то на јавном месту, након чега је заустављањем возила окривљеног интервенисала полиција.

Наредба о легализацији оружја („Службени гласник Републике Србије“, број 25 од 12.03.2020. године и број 81 од 05.06.2020. године) прописује у тачки 1. да власници оружја из категорије Б и Ц, који на дан ступања на снагу ове наредбе немају исправу издату од надлежног органа, могу, у року од 16.03.2020. године до 17.08.2020. године, да поднесу захтев за издавање одговарајуће исправе. У тачки 2. наведене наредбе прописано је да власници оружја из тачке 1. наредбе укључујући и власнике оружја из категорије А, исто могу у року из те тачке предати надлежом органу, односно у власништво Републике Србије. У тачки 3. наредбе прописано је да у случајевима из тач. 1. и 2. наредбе власници оружја нису дужни да доказују порекло и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

По налажењу Врховног касационог суда смисао Наредбе о легализацији оружја, односно њен дух иде ка томе да је држава имала потребу да из кривичног прогона искључи само она лица која неовлашћено држе и носе оружје и муницију, те да им омогући да предају захтев за издавање одговарајуће исправе, односно да из разлога безбедности предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду без правних последица, те да у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја. По оцени овог суда Наредба о легализацији оружја не сме по аутоматизму представљати основ за искључење кривичног гоњења код неовлашћеног ношења оружја, без икаквог ограничења, јер би тада значило да би основ за искључење кривичног гоњења због неовлашћеног ношења оружја за време трајања легализације постојало и у случају злоупотребе оружја у противзаконитом понашању, односно у сваком другом поступању окривљеног који је супротан циљевима легализације оружја.

Самим тим, наведене околности под којима је окривљени неовлашћено носио оружје, чињенице да је у два наврата стајао да пуца у ваздух, указују да овакву и сваку другу сличну ситуацију, очигледног противзаконитог понашања окривљеног није оправдано подвести под садржину и правно дејство Наредбе о легализацији оружја, јер је то противно циљевима легализације.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и утврдио да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1. бр. 219/21 од 12.07.2021. године учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног, не дирајући у правноснажну одлуку против које је захтев за заштиту законитости поднет.

Са свега изложеног, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                  Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић