Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у извршном поступку извршног повериоца АА из ..., чији су пуномоћници Момир Иванковић адвокат из ... и Душан Димитријевић адвокат из ..., против извршног дужника ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Јовановић адвокат из ..., ради намирења новчаног потраживања, одлучујући о ревизији извршног дужника изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж и 491/19 од 17.12.2019. године, у седници већа одржаној 20.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији извршног дужника изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж и 491/19 од 17.12.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија извршног дужника, изјављена против решења Вишег суда у Нишу Гж и 491/19 од 17.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем о извршењу Основног суда у Нишу ИИ 6974/19 од 07.05.2019. године, на предлог извршног повериоца, одређено је извршење на основу правноснажне и извршне пресуде Основног суда у Нишу П 6169/95 од 13.11.1996. године према извршном дужнику, ради наплате потраживања извршног повериоца у износу од 40.000 DEM у динарској противвредности према курсу важећем у тренутку испуњења обавезе, са законском затезном каматом и то на износ динарске противвредности 30.000 DEM почев од 15.10.1994. године и на износ динарске противвредности 10.000 DEM почев од 20.10.1994. године до коначне исплате, као и наплате трошкова овог извршног поступка колико буду изнели, на целокупној имовини извршног дужника. Одређено је да ће извршење спровести јавни извршитељ Миодраг Грујовић из Ниша.

Решењем Вишег суда у Нишу Гж и 491/19 од 17.12.2019. године, у првом ставу изреке одбијена је жалба извршног дужника као неоснована и потврђено првостепено решење. У другом ставу изреке одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, извршни дужник је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП је прописано, да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Дакле, законом су изричито прописани додатни, посебни услови, под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Стога истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или потребе новог тумачења права. У конкретном случају, ревизијом се побија другостепена одлука којом је потврђена одлука о одређивању извршења. По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, пошто се у ревизији само истиче погрешна примена материјалног права у конкретном случају без навођења разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни на потребу за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5, а у вези члана 420. став 1. ЗПП, па је утврдио да ревизија извршног дужника није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Одредбом става 2. овог члана је прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Одредбом члана 24. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу је прописано да правни лекови у извршном поступку јесу жалба и приговор. Одредбом члана 27. Закона о извршењу и обезбеђењу је прописано да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија нити понављање поступка.

Како се ревизијом као ванредним правним леком из парничног поступка побија решење другостепеног суда донето у извршном поступку, а Законом о извршењу и обезбеђењу као посебним законом је прописано да против правноснажног решења у поступку извршења и обезбеђењу није дозвољена ревизија, то ревизија извршног дужника није дозвољена на основу одредбе члана 27. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, а у вези члана 39. ЗИО, одлучио као другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић