Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану одлуку у смислу одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је са туженим закључио више уговора о раду на одређено време. Уговором о раду од ...2016. године тужилац је засновао радни однос на одређено време почев од ...2017. године, до повратка запосленог ББ са функције на коју је је именован. Уговором о раду од ...2017. године тужилац поново заснива радни однос на одређено време почев од ...2018. године, до повратка запосленог са функције на коју је именован и са истим описом послова као из уговора из ... 2016. године, сада као ... Решењем Покрајинске владе од ...2020. године, ББ разрешен је дужности ... закључно са даном ...2020. године, због испуњавања услова за одлазак у старосну пензију. Како је престао радни однос запосленом кога је тужилац привремено мењао тужени је донео решење од ...2020. године, којим је тужиоцу престао радни однос, јер су престали разлози због којих је са тужиоцем заснован радни однос на одређено време. Након тога, тужени је са тужиоцем закључио Уговор о раду на одређено време дана ...2020. године, у трајању од три месеца, а најдуже до ...2020. године, а затим и уговор о раду на одређено време у трајању од шест месеци, с обзиром да је постојала потреба за запошљавањем ради обављања послова које је тужилац већ обављао, а из разлога што је на снази била забрана запошљавања на неодређено време, као и забрана запошљавања на одређено време преко 10% у односу на број постојећих запослених.

Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања закључио да је дошло до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, у смислу одредбе члана 37. став 4. тачка 1. Закона о раду и усвојио тужбени захтев тужиоца. Ово из разлога што је тужилац три године, три месеца и 23 дана, односно од ...2017. године до ...2020. године, радио у континуитету, без прекида на истим пословима радног места ..., ... који су код туженог систематизовани.

Другостепени суд је одлучујући о жалби туженог дошао до другачијег закључка због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиоца. Према ставу другостепеног суда, тужилац је код туженог радио на одређено време, али по два различита основа, па се рад на одређено време тужицу по једном основу, ради повећаног обима посла, није могао приписати времену трајања радног односа на одређено време, када је радио по другом основу, ради замене одсутног запосленог.

По оцени Врховног касационог суда, побијана пресуда је заснована на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 1. Одлуке Покрајинске скупштине о преношењу оснивачних права на установама културе које је основала Аутномна покрајина Војводине на Владу Аутономне Покрајине Војводине („Службени лист АПВ“, број 18/10 од 11.10.2010. године), пренета су оснивачка права над установама културе коју је основала АПВ на Владу АПВ и то између осталих и на Музеј Војводине у Новом Саду.

Одредбом члана 66. Закона о запосленима у јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 113/17... 157/20), прописано је да радни однос на одређено време може да се заснује ради замене запосленог који је именован за ... ... из члана 1. овог закона, најдуже за време трајања једног мандата директора, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Одредбом члана 37. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 75/14), прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1.); да послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца (став 2.); да се прекид краћи од 30 дана не сматра прекидом периода из става 2. овог члана (став 3.); да изузетно од става 2. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се закључи између осталог ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка (став 4. тачка 1.); да послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1-3) овог члана по истом, односно другом правном основу, у складу са овим чланом (став 5.);

Полазећи од садржине наведених норми, да би радни однос на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време, потребно је да рад запосленог траје дуже од 24 месеца. У конкретном случају, тужилац је радио код туженог на основу више закључених уговора о раду на одређено време у континуитету, прво због замене привремено одсутног запосленог, у периоду од од ...2017. до ...2020. године, а касније због потребе повећаног обима посла, у периоду од три и шест месеци. У таквој чињеничној и правној ситуацији до заснивања радног односа на неодређено време на основу уговора о раду од ...2016. године, није могло доћи, јер је исти закључен до повратка привремено одсутног запосленог, по ком основу сагласно наведеној законској одредби не може доћи до преображаја радног односа.

Поред тога, према ставу Врховног касационог суда, одредбе Закона о буџетском систему којима се прописује забрана заснивања радног односа са новим лицем ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места су lex specialis у односу на одредбе Закона о раду, којима се прописују услови за преображај радног односа са одређеног на неодређено време. Наиме, Законом о буџетском систему, те Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ број 108/13), чије су норме обавезујуће и за туженог, а који је био у примени у време настанка спорног односа, предвиђено је да корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места. Чланом 105. истог закона, прописано је да ако су одредбе других закона, односно прописа, у супротности са овим законом, примењују се одредбе овог закона.

Из изнетих разлога неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, па је Врховни касациони суд применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Захтев тужиоца и туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка су одбијени применом одредбе члана 165. ЗПП и одлучено као у ставу другом изреке, имајући у виду да тужилац по ревизији није успео, а да трошкови састава одговора на ревизију нису били нужни и неопходни за доношење одлуке о ревизији.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић