
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5390/2021
06.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Данијеле Николић, Катарине Манојловић Андрић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гроздана Симић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредни суд у Ваљеву, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Ваљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гжрр1 173/2021 од 02.06.2021. године, у седници већа одржаној 06.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гжрр1 173/2021 од 02.06.2021. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гжрр1 173/2021 од 02.06.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лозници Прр1 246/20 од 29.03.2021. године, у првом ставу изреке, обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Ваљеву Ст. 40/2010 исплати износ од 64.602,00 динара, док је одбијен тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се тужена обавеже да му исплати законску затезну камату на износ од 64.602,00 динара почев од 13.08.2014. године до исплате. У другом ставу изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 27.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до испалте.
Пресудом Вишег суда у Шапцу Гжрр1 173/2021. од 02.06.2021. године, у првом ставу изреке, одбијене су као неосноване жалбе странака и првостепена пресуда потврђена. У другом ставу изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, позивом на члан 404. ЗПП.
Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца за накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року. Побијана пресуда усклађена је са правним ставовима о одговорности државе за материјалну штету насталу у случају у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року, израженим у пракси Европског суда за људска права (пресуде у предмету Пресуда ЕСЉП у Стразбуру од 15.07.2014.године, у предмету Јовановић и други против Србије) и пракси Уставног суда (Решење Уставног суда Уж 2641/2016 од 16.06.2016.године). Осим тога, правилност утврђеног чињеничног стања које се наводима ревизије оспорава, није разлог за изјављивање посебне ревизије.
Имајући наведено у виду, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови, из члана 404. став 1. ЗПП, за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за одлучивање о ревизији ради новог тумачења права, разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, на основу чега је и одлучено као у првом ставу изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.
Побијаном пресудом правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. ЗПП. Према члану 479. став 6. овог закона, против одлуке другостепеног суда (у поступку спора мале вредности) ревизија није дозвољена.
Имајући у виду изложено, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић