Пресудом Вишег суда у Чачку Кж1 178/21 од 14.10.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а пресуда Основног суда у Чачку К 194/21 од 19.08.2021. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднеo је бранилац окривљеног АА - адвокат Милан Ћурчић, због „повреде закона“, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у образложењу захтева указује на повреду закона из члана 441. став 3. ЗКП, наводећи да је погрешно примењен закон јер је окривљени обавезан да оштећеној на име имовинскоправног захтева исплати износ од 633.388,97 динара, међутим обавеза плаћања наведеног износа, који представља накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета и доприноса, је према ставу браниоца на послодавацу односно правном лицу ДОО „ББ“ из ..., а не на окривљеном који као одговорно лице у наведеном правном лицу није могао бити обавезан да исплати наведени износ по било ком основу. Погрешна је одлука судова да је обвезник плаћања окривљени који је као одговорно лице ДОО „ББ“ ... пропустио да испоштује одредбе Закона о финансијској подршци породици са децом, али то не значи да стоји његова обавеза да он као физичко лице те обавезе изврши плаћањем наведеног износа по основу имовинскоправног захтева.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА- адвоката Милана Ћурчића били су предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Чачку које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Чачку К 194/21 од 19.08.2021. године. Другостепено веће Вишег суда у Чачку је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 у последњем пасусу другостепене пресуде Кж1 178/21 од 14.10.2021. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона из члана 441. став 3. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Ћурчића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић