Рев 1596/2021 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1596/2021
15.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Петровић, адвокат из ..., против туженог ЈКП ''Водовод'' из Сурдулице, ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2118/2019 од 14.10.2020. године, у седници одржаној 15.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2118/2019 од 14.10.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2118/2019 од 14.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сурдулици П бр. 558/2018 од 16.05.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и тужени обавезан да тужиоцу на име неоснованог обогаћења по основу више наплаћеног износа за комуналне услуге за период од 01.11.2010. године, закључно са 31.12.2010. године, плати износ од 218,28 динара, са каматом од 16.05.2019. године, до исплате. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 60.800,00 динара, а на износ од 57.000,00 динара и законску затезну камату од извршности одлуке о трошковима до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 2118/2019 од 14.10.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што је одбијен захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавеже да му на име неоснованог обогаћења по основу више наплаћеног износа за комуналне услуге за период од 01.11.2010. године, закључно са 31.12.2010. године исплати 218,28 динара са каматом од 16.05.2019. године. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке, у делу одлуке о трошковима поступка, тако што се тужилац обавезује да туженом плати трошкове поступка од 49.500,00 динара. Ставом трећим изреке, тужилац је обавезан да туженом плати трошкове другостепеног поступка у износу од 3.800,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер се изузетна ревизија може изјавити само због погрешне примене материјалног права, а не и због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања. Указивање у ревизији на различиту судску праксу у истоветним ситуацијама, не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 468. став 1. ЗПП, споровима мале вредности сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. По члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради неоснованог обогаћења поднета је 29.06.2016. године, а вредност предмета спора износи 218,28 динара.

Како је побијаном другостепеног пресудом одлучено у спору мале вредности, према цитираном члану 479. став 6. ЗПП, ревизија није дозвољена.

Како је посебном одредбом закона у овој врсти спора искључено право на изјављивање ревизије, нема места примени ни одредби о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП (због преиначења првостепене пресуде), јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић