Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 187/2022
19.01.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Јелице Бојанић Керкез и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радица Костадиновић, адвокат из ..., против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5563/20 од 31.08.2021. године, у седници од 19.01.2022. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5563/20 од 31.08.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 1468/19 од 2412.2019. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени исплати мање исплаћени износ пензије за период од 08.01.2014. године закључно са 08.01.2019. године, укупно 5.835,41 динар са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка. Ставом трећим изреке тужилац је ослобођен плаћања судске таксе.

Пресудом Вишег суда у Београду Гж 5563/20 од 31.08.2021. године ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом и другом изреке. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, нижестепене пресуде донете су у складу са правним становиштем Врховног касационог суда израженим кроз одлуке са истим чињеничним и правним основом, које се односе на исплату разлике пензије на име умањења за износ поштанских трошкова. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.