У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Тужилац у ревизији указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. истог Закона о парничном поступку, међутом, та битна повреда није разлог за изјављивање ревизије у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на радном месту радника на ..., на основу уговора о раду бр. .. од 01.06.2010. године и његових анекса. Побијаним решењем туженог бр. .. од 22.11.2018. године, тужени је тужиоцу уговор о раду отказао, применом одредбе члана 179. став 2. тачка 1. и став 3. тачке 8. Закона о раду, због учињених више повреда радних обавеза и радне дисциплине прописаних уговором о раду, тако што је и то: 1) дана 30.10.2018. године напустио своје радно место на ... без одобрења и сагласности непосредно претпостављеног ББ (повреда радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду и члана 16. став 3. тачка 1. Уговора о раду – несавесно и немарно извршавање радних обавеза); 2) истог дана у службеној просторији Билетаре у којој су биле запослене ВВ и ГГ, започео препирку са запосленим ДД, руководиоцем Сектора у чијем саставу је Билетара, а онда пришао ДД и снажно га одгурнуо, тако да је он пао уназад на столицу и задобио лаку телесну повреду, а запослена ГГ стала је између њих како би их раздвојила, након чега је тужилац напустио просторију (повреда радне дисциплине из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члана 16. став 1. тачка 3, тачка 40. и тачка 50. Уговора о раду бр. .. од 01.06.2020. године, са његовим анексима, недолично понашање према запосленима, странкама и директору, изазивање нереда и учествовање у тучи за време рада или на службеном путу и ометање једног или више запослених у процесу рада којима се отежава извршавање радних обавеза, као и повреда радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду); 3) касније, у току истог радног дана, био је присутан на синдикалном састанку који је одржан у просторијама рачуноводства и финансија којом приликом је вређао запослене у Сектору рачуноводства и финансија, тако што је, пред присутнима на синдикалном састанку, изрекао да та служба поткрада запослене, а да није пружио ниједан доказ за такву тврдњу (повреда радне дисциплине из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члана 16. став 1. тачка 3. Уговора о раду – недолично понашање према запосленима, странкама и директору и повреда радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду). Тужени је спровео поступак утврђивања одговорности тужиоца за описане радње – повреда радних обавеза и радне дисциплине, у ком су узете писане изјаве учесника догађаја. Пре доношења оспореног решења тужиоцу је достављено писано упозорење 07.11.2018. године о постојању разлога за отказ уговора о раду и остављен му је рок од 8 радних дана за изјашњење.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови закључили да нису испуњени услови за поништај предметног решења, а с тим у вези ни услови за враћање тужиоца на рад, па је тужбени захтев тужиоца правилно одбијен.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 1. и став 3. тачка 8. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...75/14), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то, између осталог, ако несавесно или немарно извршава радне обавезе. Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Уговором о раду закљученим између парничних странака под бр. .. од 01.06.2010. године, у одредби члана 16.став 1.наведене су повреде радних обавеза због којих запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду код послодавца и то, између осталог: недолично понашање према запосленима, странкама и директору (свађе, увреде и слично), односно члановима управног одбора (тачка 3.), изазивање нереда и учествовање у тучи за време рада или на службеном путу (тачка 40.), ометање једног или више запослених у процесу рада, којима се отежава извршавање радних обавеза (тачка 50).

У конкретном случају, тужени је 30.10.2018. године, извршио више повреда радних обавеза наведених у уговору о раду, тако што се недолично понашао према запосленима, изазивао нереде и учествовао у тучи за време рада, ометао једног или више запослених у процесу рада на начин на који је запосленима отежано извршавање радних обавеза, а у службеној просторији Билетаре одгурнуо запосленог ДД, ударивши га рукама у груди, од ког ударца је ДД пао на столицу и задобио лакшу повреду. Затим се, истог дана, недолично понашао према запосленима оптужујући, на састанку синдиката, обрачунску службу да га поткрада и да лаже запослене, о чему није нити нудио нити приложио било какве доказе. Наведено друштвено неприхватљиво понашање је, уговором о раду и Законом о раду, предвиђено као повреда радне дисциплине због које, у смислу одредбе члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, тужилац не може да настави рад код туженог, као послодавца.

Неосновани су наводи ревизије тужиоца да у образложењу решења нису наведене радње којима је тужилац учинио повреду радне дисциплине из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, нити радње којима је учинио повреду радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 1. истог Закона. Супротно тим наводима ревизије тужиоца побијано решење, као и претходно упозорење достављено тужиоцу, садрже детаљно образложење догађаја и радњи које су тужиоцу стављене на терет, а представљају повреду радне дисциплине, на начин који је тужиоцу омогућио да изнесе своју одбрану, што је он и учинио достављањем одговора на упозорење бр. .. од 07.11.2018. године. Тужилац у ревизији указује да он није неовлашћено напустио своје радно место и да није учинио повреду радне обавезе, несавесно и немарно извршење радних обавеза из члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду. Међутим, то не доводи у сумњу правилност побијане одлуке, имајући у виду да је тужилац извршио, својом кривицом, више других повреда радних обавеза, због чега не може да настави рад код туженог, као послодавца, па су неосновани наводи ревизије тужиоца о погрешној примени материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153.став 1.и 154. Закона о парничном поступку.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић