Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 51/22
20.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, председник суда судија Јасмина Васовић, у предмету предлагача АА из ..., ул. ..., чији је пуномоћник Игор В. Јањић, адвокат из ..., ул. ..., одлучујући о жалби предлагача због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 19617/18, донео је 20.04.2022. године, без испитног поступка

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба предлагача АА из ... изјављена због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 19617/18, као неоснована.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка, као неоснован.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднела је 08.04.2022. године Врховном касационом суду, преко Управног суда, жалбу због недоношења одлуке по њеном приговору ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 19617/18.

Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба чл. 16, 17. и 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/15) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82 и „Службени гласник РС“, бр. 6/15), Врховни касациони суд је нашао да je жалба неоснована.

На основу прибављених списа предмета Управног суда Р4 У 42/22 утврђено је да је предлагач АА 07.02.2022. године, препорученом поштанском пошиљком, доставила Управном суду приговор ради убрзавања поступка у предмету тог суда У 19617/18. Наведени приговор примљен је у Управном суду 09.02.2022. године. Поступајући судија Управног суда је решењем Р4 У 42/22 од 08.04.2022. године одбио као неоснован приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету У 19617/18, као неоснован, као и захтев за накнаду трошкова поступка.

Имајући у виду да је приговор ради убрзавања поступка поднет Управном суду 07.02.2022. године, да је у том суду примљен 09.02.2022. године, а да је одлука о приговору донета 08.04.2022. године, Врховни касациони суд налази да је о приговору одлучено у року прописаном чланом 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, те да је због тога жалба предлагача неоснована.

С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 17. ст. 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одбио жалбу предлагача и одлучио као у ставу првом диспозитива.