Противна странка у одговору на захтев предлаже да суд исти одбије. Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је тужени орган утврдио да је тужиља обављајући дужност стечајног управника починила више неправилности у раду, и то у два различита стечајна поступка, због чега је у једном стечајном поступку разрешена дужности стечајног управника. Управни суд наводи да је у поступку стечаја над стечајним дужником „ECO ORGANIC LIFE“ д.о.о. тужиља спровела поступак продаје непокретне имовине – грађевинског земљишта на коме стечајни дужник није уписан као титулар права својине, а затим да је ту имовину без правног основа – закљученог и овереног уговора о купопродаји предала у посед купцу и располагала новчаним средствима која су уплаћена на рачун стечајног дужника на име купопродаје тако што је иста расподелила повериоцима. Такође наводи да у стечајном поступку над стечајним дужником ГТП „Трешња“ д.о.о, тужиља није у складу са законом извршила потпун и свеобухватни попис имовине стечајног дужника, јер није пописала стамбено-пословни објекат у Београду (са подацима о површинама, власничком статусу, теретима и процењеним вредностима), нити је ову непокретност евидентирала у извештају о економско-финансијском положају стечајног дужника (ЕФИ) и почетном стечајном билансу, па самим тим у листи поверилаца није евидентирала ни повериоца- притужиоца ББ, у чију корист су у листу непокретности уписани терети на тој имовини стечајног дужника. Поред тога, тужиља је из стечајне масе излучивала имовину стечајног дужника (коју претходно није пописала), а о излучењу није обавестила притужиоца ББ који на излученој имовини има уписан терет у своју корист и у прописаном року није обавестила овлашћену организацију - Агенцију за лиценцирање стечајних управника, на који начин је онемогућила именованог разлучног повериоца да учествује у поступку и заштити своје право, а овлашћену организацију да врши стручни надзор. По налажењу Управног суда, правилно је тужени орган оценио да је тужиља због наведених пропуста и неправилности у раду учинила тежу повреду дужности стечајног управника у смислу чл. 3ђ и 3е Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника, због чега јој је основано изречена мера за тежу повреду дужности стечајног управника - јавна опомена и новчана казна у износу наведеном у диспозитиву оспореног решења. Управни суд је као неосноване оценио наводе тужбе, будући да образложење оспореног решења садржи чињенице у погледу већих пропуста и неправилности које је тужиља учинила обављајући дужност стечајног управника својим радњама учињеним без правног основа и пропустом да поступи по одредбама Закона о стечају.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је пресуда донета без повреде правила поступка у којој су оцењена сва питања и околности која су могла да буду од утицаја на законитост оспореног решења. Образложење побијане одлуке садржи јасне и одређене разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења, које прихвата и овај суд. Ово стога што се из списа предмета види да је Дисциплинско веће Агенције за лиценцирање стечајних управника несумњиво утврдило да је подноситељка захтева АА обављајући дужност стечајног управника у два различита стечајна поступка починила тежу повреду дужности у смислу чл. 3ђ и 3е Закона о Агенцији за лиценццирање стечајних управника, на начин ближе описан у образложењу оспореног решења. Због извршених повреда радне дужности, и по оцени овог суда, изречене мере су примерене тежини извршених повреда, као и прописаној одговорности стечајног управника који је повредио императивне одредбе закона и националних стандарда и оштетио повериоце.

Одредбом члана 27. став 4. Закона о стечају („Службени гласник РС“ бр. 104/09, 99/11... 71/12-одлука УС и 83/14) прописано је да стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

Према одредби члана 106. став 1. истог закона стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу, уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења. Ако је то потребно, стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.

Одредбама члана 107. истог закона је прописано: да је стечајни управник дужан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стечајног дужника и из других података као и из пријаве потраживања (став 1); да се у листи из става 1. овог члана посебно евидентирају разлучни, заложни и излучни повериоци и запослени код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада (став 2); да се за сваког повериоца у листи наводе подаци о: 1) пословном имену односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом; 2) износу потраживања, са одређивањем главног дуга и обрачуном камата; 3) правном основу потраживања; 4) стварима на којима постоји разлучно или излучно потраживање (став 3); да се изузетно од става 3. овог члана, за заложне повериоце у листи наводе подаци из става 3. тач. 1) и 4) овог члана (став 4).

Одредбом члана 3ђ став 3. Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника („Службени гласни РС“ бр. 84/04, 104/09 и 89/15) прописано је да се тежом повредом дужности у смислу овог закона сматрају већи пропусти и неправилности у раду стечајног управника и повреде прописа којима се уређује стечај које имају значајан негативан утицај и последице на стечајну масу, повериоце или трећа лица, као и непоступање по налогу супервизора и поновљено или континуирано ускраћивање сарадње овлашћеним лицима Агенције, односно онемогућавање Агенције у вршењу стручног надзора. Према одредби 3е став 2. овог закона, у случају теже повреде дужности, дисциплинско веће може изрећи јавну опомену, новчану казну и меру одузимања лиценце, с тим да се новчана казна може изрећи у износу од 100.000,00 до 1.000.000,00 динара.

Одредбама члана 2. став 1. тач. 2) и 3) Правилника о утврђивању националних стандарда за управљање стечајном масом („Службени гласник РС“ бр. 13/10) утврђени су: Национални стандард о попису имовине, процени вредности и почетном стечајном билансу стечајног дужника - Национални стандард број 2, којим је прописано да стечајни управник, између осталог, врши попис целокупне имовине стечајног дужника, укључујући и попис дужника стечајног дужника и Национални стандард о састављању извештаја стечајног управника о економско-финансијском положају дужника - Национални стандард број 3, којим је прописано да извештај о економско- финансијском положају дужника, поред осталог, садржи приказ имовине која је у власништву или коју користи стечајни дужник, укључујући и имовину која је у власништву стечајног дужника, али се у тренутку отварања стечаја не налази у државини стечајног дужника.

Одредбом члана 3. став 1. Кодекса етике стечајних управника („Службени гласник РС“ бр. 11/10), прописано је да је стечајни управник у обавези да послове обавља на професионалан начин, савесно и благовремено, као и да одржава ниво професионалног знања и вештина потребних за обављање тих послова.

Код наведеног, и по оцени Врховног касационог суда, правилан је закључак Управног суда да је тужени орган оспореним решењем, након законито спроведеног поступка у коме није било повреда правила од утицаја на решење ствари, потпуно и несумњиво утврдио одлучне чињенице и на утврђено чињенично стање правилно применио меродавно право на које се позвао.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновани су наводи захтева да побијана пресуда не садржи разлоге о битним чињеницама, односно да су дати разлози нејасни и противречни доказима садржаним у списима предмета. У правноснажно окончаном поступку оцењени су наводи подноситељке које је истицала у своју одбрану. Управни суд је у образложењу своје пресуде оценио да у конкретном случају постоје теже повреде дужности које је подноситељка захтева учинила у оба предметна стечајна поступка обављајући дужност стечајног управника, као и да констатоване повреде и неправилности имају значајан негативан утицај и последице на стечајну масу, повериоца и трећа лица.

Врховни касациони суд је као неоснован оценио навод захтева да је Управни суд повредио правила поступка тиме што тужиљи није доставио одговор на тужбу туженог и онемогућио јој да се изјасни о наводима из одговора на тужбу. Одредбама Закона о управним споровима није установљена обавеза суда да тужиоцу достави одговор туженог на тужбу, како погрешно сматра подноситељка захтева. Начело заштите процесне равноправности странака у управно-судском поступку обезбеђује се, поред осталог, достављањем тужбе на одговор туженој страни, при чему је одговор на тужбу туженог, сагласно одредби члана 30. став 1. Закона о управним споровима, право али не и обавеза туженог. Једнакоправност странака у управном спору обезбеђује се, дакле, на тај начин што се поводом предмета управног спора омогућује тужиоцу да поднесе тужбу, а туженом да одговори на наводе тужбе и изјасни се о тужбеном захтеву.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива ове пресуде.

Како је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима сходном применом одредбе члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20), одбио захтев подноситељке за накнаду трошкова и одлучио као у ставу другом диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија,

Љиљана Петровић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић