У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Дубравке Дајмановић, председника већа, Милене Рашић, Драгана Аћимовића, Радмиле Драгичевић Дичић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене – адвоката Дарка Комненића, поднетом против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду К број 1107/19 од 12.02.2021. године и Вишег суда у Београду Кж1 311/21 од 07.09.2021. године, у седници већа одржаној 11. маја 2022. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА – адвоката Дарка Комненића, поднет против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду К број 1107/19 од 12.02.2021. године и Вишег суда у Београду Кж1 311/21 од 07.09.2021. године, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се исти захтев у осталом делу ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду К број 1107/19 од 12.02.2021. године, окривљена АА оглашена је кривом због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, за које дело јој је применом одредаба чланова 64. и 66. КЗ изречена условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од једне године и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљена за време проверавања од три године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.

Истом пресудом окривљена је обавезана да на име паушала плати суду износ од 10.000,00 динара, те да на име трошкова кривичног поступка – награде вештаку плати Трећем основном јавном тужилаштву у Београду износ од 9.600,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 311/21 од 07.09.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, а пресуда Трећег основног суда у Београду К број 1107/19 од 12.02.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА – адвокат Дарко Комненић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, или да побијане пресуде преиначи.

Врховни касациони суд доставио је примерак затхева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене АА – адвокат Дарко Комненић у захтеву за заштиту законитости наводи да се радња извршења предметног кривичног дела, које је окривљеној стављено на терет, огледа у навођењу надлежног органа, довођењем у заблуду, да овери нешто неистинито у јавној исправи, записнику или књизи, а што може да служи као доказ у правном саобраћају, па како Катастар непокретности у Земуну не обавља оверу исправа из садржаја, при чињеници да је окривљена извршила само оверу фотокопије спорног уговора, и то по форми, а не по садржини, то према ставу браниоца у радњама окривљене нема битних елемената кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, због ког је правноснажним пресудама оглашена кривом.

По оцени Врховног касационог суда, изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене су неосновани.

Наиме, изрека првостепене пресуде садржи сва битна обележја кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, и то како субјективне, тако и објективне елементе тог дела, имајући у виду да је окривљена поднела пријаву којом тражи укњижбу права својине на стану у улици ... и доставила оверену фотокопију уговора о купопродаји наведеног стана, и поред тога што са ББ никада није закључила уговор о купопродаји наведене непокретности, на који начин је довела у заблуду службенике надлежног органа – Републички геодетски завод, Службу за катастар непокретности Земун, да је титулар права својине на предметном стану и навела их на овај начин, да у јавној исправи – решењу Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Земун број ../2016 од 09.06.2016. године овере неистиниту чињеницу да је окривљена купила предметни стан на основу наведеног уговора о купопродаји и да јој дозволе упис права својине у листу непокретности, након чега је надлежни орган на основу овако донетог решења у јавној књизи – катастру непокретности у листу непокретности за наведени стан уписао окривљену као носиоца права својине на непокретности.

За постојање кривичног дела из члана 358. став 1. КЗ, неопоходно је да неко лице довођењем у заблуду, наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито, што може да служи као доказ у правном саобраћају, па када се имају у виду детаљно описане радње окривљене у изреци првостепене пресуде у вези са начином на који је довела у заблуду надлежни орган у Служби за катастар непокретности Земун, и навела га да у листу непокретности изврши промену носиоца права власништва, што је и хтела, при чему је била свесна да је њено дело забрањено, то су супротно наводима захтева за заштиту законитости, радњама окривљене остварена сва битна обележја кривичног дела из члана 358. став 1. КЗ, због ког је правноснажном пресудом оглашена кривом.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене у овом делу оценио неоснованим.

У осталом делу, исти захтев одбачен је као недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да окривљени, преко браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости, уколико је у првостепеном и у поступку пред жалбеним судом повређен закон, и то члан 74. члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП. Имајући у виду цитирану законску одредбу, те чињеницу да у преосталом делу захтева за заштиту законитости бранилац окривљене, само формално наводи повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док с тим у вези у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, истицањем да у конкретном случају није утврђено да окривљена АА и ББ нису закључили уговор о купопродаји спорне непокретности, да вештак није могао са сигурношћу да утврди да ли је печат аутентичан или не и да фотокопија уговора није била подобна за вештачење, те да је суд ангажујући Наташу Дабетић Кирст у својству вештака повредио одредбу члана 114. став 3. ЗКП, износећи при томе сопствену оцену доказа, те истиче да у побијаној пресуди недостаје образложење у вези са битним обележјима предметног кривичног дела, односно указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, које повреде не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца у овом делу одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу којим је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу којим је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Снежана Меденица, с. р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Дубравка Дамјановић, с. р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић