Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, након чега је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

По наводима браниоца изнетим у поднетом захтеву за заштиту законитости, побијаним решењем Вишег суда у Новом Пазару учињена је повреда закона која се огледа у чињеници да иако су испуњени услови, захтев окривљеног да се утврди да је наступила законска рехабилитација правноснажно је одбијен, давањем у решењу нових разлога у односу на претходно дате разлоге у претходно укиданим решењима иако су све чињенице биле познате од самог почетка вођења поступка за рехабилитацију. Тиме је, по наводима браниоца, Виши суд у Новом Пазару поступио супротно свом раније заузетом ставу да се чињеница да ли је неко лице учинило ново кривично дело или не, утврђује једино правноснажном судском одлуком, јер би и по мишљењу браниоца у супротном била учињена повреда претпоставке невиности и члана 3. ЗКП, па је самим тим повређена и одредба члана 98. Кривичног законика (КЗ).

Ови наводи браниоца изнети у захтеву за заштиту законитости оцењени су као неосновани из следећих разлога:

Одредбом члана 98. став 1. КЗ, прописано је да се законска рехабилитација даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним. Ставом 2. тачка 5) истог члана прописано је да законска рехабилитација настаје, ако лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

Међутим, поред испуњења услова из члана 98. став 1. КЗ, који су прописани одредбама материјалног закона, одредбама Законика о кривичном поступку којима је уређен поступак за рехабилитацију, конкретно одредбом члана 570. ЗКП, прописани су и процесни услови у поступању надлежног органа у смислу да ће пре одлучивања о испуњености законских услова за настанак законске рехабилитације надлежни орган из члана 569. овог законика обавити потребна проверавања, а нарочито испитати: 1) да ли је извршена споредна казна или још трају мере безбедности; 2) да ли је против осуђеног у току кривични поступак за ново кривично дело учињено пре истека рока предвиђеног за законску рехабилитацију.

Дакле, надлежни орган који доноси решење мора да утврди не само да лице у питању није у одређеном периоду било осуђено, већ и да у том периоду није учинило кривично дело по коме би поступак био у току, јер чланови 98. и 99. КЗ не везују рехабилитацију – брисање осуде за одсуство нове осуде. Доношење решења о рехабитацији се одлаже, ако је кривични поступак у току све до окончања кривичног поступка.

Увидом у списе предмета закључује се да је окривљени АА осуђен правноснажном пресудом Окружног суда у Новом Пазару К. бр. 50/04 од 10.09.2004. године на казну затвора у трајању од једне године и два месеца, да је казну издржао 26.10.2010. године, те би рок проверавања од 10 година истекао 26.10.2020. године. Међутим, окривљени је извршио кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ дана 01.10.2020. године (дакле у року проверавања по пресуди Окружног суда у Новом Пазару К. бр. 50/04 од 10.09.2004. године) који кривични поступак К. бр. 2/21 је окончан доношењем пресуде 31.05.2021. године, као и кривично дело из члана 121. став 1. КЗ које је извршено 23.11.2019. године и који кривични поступак је покренут 27.01.2020. године и који још увек није окончан.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за утврђивање наступања законске рехабилитације, те да нижестепеним решењима суд није учинио повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић