Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог од 2006. године до 09.04.2019. године. Тужиља је у том периоду била распоређивана на различита радна места. Тужени управља пословним ... на три пијаце у Зрењанину.

Од 03.05.2018. године када је распоређена на радно место референта за пословни простор, тужиља није била овлашћена да врши наплату резервације тезги. Тужиља је и након 03.05.2018. године наставила да се понаша према корисницима тезги као да и даље обавља послове издавања тезги. Са свог рачунара тужиља је имала приступ свим програмима пијачне управе. Сачињавала је уговоре о резервацији продајног места.

Тужиљи је достављено упозерење на постојање разлога за отказ уговора о раду од 22.03.2019. године због учињене повреде радне обавезе из члана 179. става 2. тачака 1. и 2. ЗОР и члана 137. става 2. тачака 1. и 2. КУ туженог од 25.10.2018. године. У упозорењу је наведено да се тужиља договорила са корисником тезге број ... на ... пијаци ББ да почев од 01.01.2016. године од ње узима пијачну робу, а да уместо ње плаћа месечну резервацију за тезгу, што није учинила. У периоду од 01.01.2016. године до 31.12.2018. године туженом није уплаћена резервација за 22 месеца чиме је за туженог настала штета у износу од 177.760,00 динара. Тужиља је од ВВ, корисника тезге ... на ... пијаци, узела износ од 12.000,00 динара како би у његово име платила резервацију продајног места, а дала је кориснику тезге лажни рачун од 24.11.2018. године на којем је руком уписан број фискалног рачуна ... који се односи на рачун од 01.11.2018. године. Тужиља је новац уплатила на благајни туженог након 16 дана тек пошто су благајнице установиле неправилност у документацији код именованог корисника. Тужиља је од ГГ приликом закључења уговора о резервацији од 01.09.2018. године за продајно место број ... на ... пијаци узела износ од 12.000,00 динара за резервацију, а новац није уплатила на благајни туженог. ГГ никад није добила рачун за тезгу, ни фискални рачун. Тужиља је од ДД приликом закључења уговора о резервацији за продајно место број ... на ... пијаци узела износ од 12.000,00 динара за резервацију, а новац није уплатила на благајни туженог. Тужиља је ДД дала уговор, копију лажног рачуна од 23.11.2018. године на којем је руком уписан број фискалног рачуна ... који се односи на рачун од 01.11.2018. године.

Решењем туженог број ...-... од 09.04.2019. године тужиљи је отказан уговор о раду због несавесног или немарног извршавања радне обавезе, злоупотребе положаја или прекорачења овлашћења из члана 179. става 2. тачака 1. и 3. Закона о раду и члана 137. става 2. тачака 1. и 2. КУ туженог и обавезана је да туженом накнади материјалну штету у износу од 201.760,00 динара.

Чланом 137. ставом 2. тачкама 1. и 2. КУ туженог је прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе ако несавесно или немарно извршава радне обавезе и ако злоупотеби положај или прекорачи овлашћење.

Према становишту нижестепених судова, тужбени захтев је одбијен применом члана 179. става 2. тачака 1. и 2. ЗОР јер је утврђено да је тужиља својом кривицом учинила повреду радних обавеза, при чему је поступак отказивања уговора о раду спроведен у складу са одредбама чланова 180, 184. и 185. ЗОР.

Ревизијом се неосновано указује на погрешну примену метеријалног права. Из утврђених чињеница произлази да је тужиља повредила радне обавезе јер је од корисника тезги узимала и задржавала новац за резервацију у периоду када то није био задатак радног места на које је распоређена и јер је договором са корисником тезге ББ омогућила кориснику да не плаћа резервацију тезге у периоду од 22 месеца. Чињеница да су у решењу о отказу уговора о раду наведене све повреде радне обавезе прописане чланом 179. става 2. тачака 1. и 2. ЗОР не чини решење незаконитим јер су утврђене конкретне радње тужиље које представљају повреду радних обавеза. Тужиља није имала право да са корисницима тезги договара другачији начин плаћања од оног који је установио тужени јер је тужиља иступала према корисницима у својству запосленог код туженог, због чега су неосновани ревизијски наводи да су поступци тужиље у складу са члановима 10. и 453. ЗОО. Такво поступање тужиље представља управо злоупотребу положаја и прекорачење овлашћења. Обавеза тужиље да туженом накнади штету из решења о отказу уговора о раду не може се извршити принудним путем. Поступак код послодавца за утврђење постојања и висине штете је једино предуслов за покретање судског спора. Стога предметно решење о отказу уговора о раду није незаконито без обзира на правилност спроведеног поступка за накнаду штете код туженог. Сходно наведеном, решење о отказу уговора о раду је законито јер је тужиља својом кривицом учинила повреду радних обавеза из члана 179. става 2. тачака 1. и 3. Закона о раду и члана 137. става 2. тачака 1. и 2. КУ туженог.

Врховни касациони суд је применом члана 414. става 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Врховни касациони суд је, применом члана 165. става 1. у вези члана 153. ЗПП, одбио захтев тужиље за накнаду трошкова рвизијског поступка јер није успела у овом поступку.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић