Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2734/2021
05.05.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Драгане Бољевић, Бранке Дражић и Бранислава Босиљковића, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ксенија Булатовић, адвокат из ..., против тужене Високе техничке школе струковних студија, Нови Београд, чији је пуномоћник Урош Раденковић, адвокат из ..., ради исплате отпремнине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3383/20 од 22.01.2021. године, у седници одржаној 05.05.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3383/20 од 22.01.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3383/20 од 22.01.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П1 678/18 од 25.05.2020. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете због мање исплаћеног износа отпремнине због одласка у пензију, исплати износ од 184.008,64 динара, са законском затезном каматом од 18.10.2018. године, као неоснован. Другим ставом изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 56.240,09 динара са законском затезном каматом од 25.05.2020. године као дана пресуђења, па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3383/20 од 22.01.2021. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена у ставу првом и делу става другог изреке, којим је одлучено о износу трошкова парничног поступка. Другим ставом изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу става другог изреке, којим је одлучено о камати на трошкове поступка и обавезан тужилац да туженој на износ трошкова парничног поступка плати законску затезну камату од дана наступања услова за извршење до исплате, док је захтев за исплату законске затезне камате почев од дана пресуђења до дана када се испуне услови за извршење, одбијен. Трећим ставом изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца за исплату мање исплаћене отпремнине због одласка у пензију од 184.008,64 динара, а нижестепеним одлукама захтев тужиоца је одбијен. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда са истим или сличним чињеничним и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања у интересу равноправности грађана или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Из изнетих разлога, а на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд није дозволио посебну ревизију, па је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 06.11.2018. године, ради исплате отпремнине, а означена вредност предмета спора је 184.008,64 динара.
У конкретном случају, не ради се о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (када је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ исплата отпремнине, па како вредност предмета спора побијаног дела од 184.008,64 динара не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић