ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 50.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 132/20 од 19.01.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени ББ из ..., одговорни уредник медија Курир: Најутицајније дневне новине Балкана да без накнаде у истом делу медија у тој рубрици на истој страници без измене, изостављања, допуне, коментара и са истом опремом као што су објављене информације о спорном тексту објављеном у дневним новинама Курир: Најутицајније дневне новине Балкана дана ... 2020. године под насловом „...“ под претњом плаћања новчаног износа од 500.000,00 динара за случај необјављивања, објави у целости одговор тужиоца чија је садржина ближе наведена овим ставом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени ББ из ..., одговорни уредник портала курир.рс да без накнаде, у истом делу медија, у истој рубрици, на истој страници, без измене, изостављања, допуне и коментара, са истом опремом као што су објављене информације у спорном тексту објављеном на порталу курир.рс, страници чија је адреса ближе наведена у овом ставу изреке, дана ... .2020. године у ... : ... часова под насловом „...“ под претњом плаћања тужиоцу износа од 500.000,00 динара за случај необјављивања одговора, објави у целости одговор тужиоца чија је садржина ближе наведена овим ставом изреке. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 56.400,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 140/21 од 22.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, ради уједначавања судске праксе у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

По оцени Врховног касционог суда, испуњени су законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, због постојања потребе за уједначавањем судске праксе.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14) и утврдио да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је одговорни уредник Медија Курир: Најутицајније дневне новине Балкана“ и Медија курир.рс. Дана ... 2020. године у Куриру: Најутицајнијим дневним новинама Балкана у броју ... објављен је текст са насловом „...“, са најавом и фотографијом тужиоца, а исти текст је објављен и на порталу курир.рс дана ... 2020. године у ... : ... часова са насловом „...“. Тужилац је 13.04.2020. године туженом као одговорном уреднику Медија Курир: Најутицајније дневне новине Балкана и Медија курир.рс упутио захтев за објављивање одговора поводом наведеног чланка уз достављање текста одоговора на информацију који је идентичан садржини тужбеног захтева. Тужени није објавио наведени одговор налазећи да нема услова за објављивање одговора. Према подацима из казнене евиденције Министарства унутрашњих послова тужилац није осуђиван, а према електронском уписнику Трећег општинског суда у Београду тужилац је осуђен због кривичног дела из члана 108. став 1. блудне радње КЗ РС на 10 месеци затвора условно на 4 године дана 23.02.2007. године, која пресуда је извршена 27.02.2008. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили тужбени захтев закључујући да постоји оправдани разлог за необјављивање одговора на информацију јер је у току поступка утврђено да је тужилац био осуђен за кривично дело блудне радње, те су испуњени услови из одредбе члана 98. став 1. тачка 16. Закона о јавном информисању и медијима у вези са чланом 83., 96. и 97. Закона о јавном информисању за одбијање тужбеног захтева јер суд није овлашћен да нареди објављивање само делова изворног одговора који по садржини одговарају императивним одредбама већ је приликом доношења одлуке испитао да ли постоје разлози за необјављивање одговора као целине. Приликом доношења одлуке судови су имали у виду да је према изводу из казнене евиденције тужилац неосуђивано лице, да је пресуда брисана из казнене евиденције сходно одредбама Кривичног закона али су нашли да су наводи тужиоца без утицаја на другачију одлуку суда у овој парници из разлога што чињеница да је одлука брисана из казнене евиденције не значи да неко лице није у прошлости правноснажно осуђено за кривично дело као што је то у конкретном случају тужилац.

По оцени Врховног касационог суда, не може се прихватити закључак нижестепених судова да у конкретном случају постоје разлози за необјављивање одговора прописани одредбом члана 98. став 1. тачка 16. Закона о јавном информисању и медијима због чега је основано указивање тужиоца у ревизији на погрешну примену материјалног права.

Према члану 98. став 1. тачка 16. Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 - аутентично тумачење) одговорни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити одговорном уреднику да објави одговор ако је истинитост, потпуност или тачност преноса информација на коју се одговара очигледна, опште позната или утврђена правноснажним актом надлежног органа.

У спору по тужби због необјављивања одговора на информацију утврђује се да ли је објављена информација по садржини таква да може да повреди неко право или интерес лица на које се односи и о чињеницама од којих зависи обавеза уредника да објави одговор. Сходно одредби члана 83. Закона о јавном информисању лице на које се односи информација може од оговорног уредника захтевати објаву одговора у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета. С обзиром да се у парници ради објављивања одговора расправља само о чињеницама одређеним законом од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор, то се код оваквог чињеничног утврђења не може прихватити закључак нижестепених судова да је неоснован постављени тужбени захтев тужиоца, јер се заснива на погрешној примени материјалног права, одредбама чланова 83. и 98. Закона о јавном информисању и медијима, те су основани наводи ревизије којим се оспорава овакво закључивање нижестепених судова и погрешна примена материјалног права. Информације да је тужилац осуђен за блудне радње над малолетницом и да је сексуално узнемиравао колегиницу представљају исказе подобне да повреде тужиочево достојанство, част и углед, па је он био овлашћен да од туженог као одговорног уредника јавних гласила тражи објављивање одговора.

Гласила чији је тужени одговорни уредник објавила су информацију о тужиочевој осуђиваности за недозвољене полне радње над малолетницом као своју информацију. Првостепени суд је уз тужиочев пристанак прибавио податак о његовој осуђиваности, и према резултатима провере у казненој евиденцији нема осуде тужиоца за било које кривично дело, а списи Трећег општинског суда у Београду К. 740/05, који се односе на поступак по оптужном предлогу за дело из члана 108. у вези члана 103. став 1. тада важећег КЗ, уништени су због истека времена чувања. Тужени нема ни отправак пресуде, ни званично саопштење тог суда, односно суда који је преузео његову надлежност, о правноснажном окончању и исходу наведеног кривичног поступка. По тражењу суда за који тужилац није дао пристанак прибављени су подаци из електронског уписника Трећег општинског суда у Београду у коме се налазе подаци о предмету К 740/05 и подаци о тужиоцу и учињеном кривичном делу. Међутим, судски уписник је интерна службена евиденција о кретању предмета и предузимању процесних радњи до оконачања поступка и архивирања списа, па се на основу њега не може извести закључак о постојању осуђујуће пресуде против неког лица. И одредбом члана 102. став 6. Кривичног законика прописано је да се подаци о брисаним осудама не могу никоме дати. Како из наведеног произилази да истинитост преноса информација које је објавио тужени, да је тужилац кривично осуђиван, није утврђена правноснажним актом надлежног органа, а исто тако није очигледна, ни опште позната у смислу цитиране одредбе члана 98. став 1. тачка 16. Закона о јавном информисању и медијима, то су по оцени овог суда били испуњени услови за објављивање одговора на информацију коју је захтевао тужилац, у којој је изнео тврдњу о чињеницама да није осуђиван, да је брисана ранија осуда, те да се у званичним подацима води као неосуђивано лице, а сходно одредби члана 97. Кривичног законика. Из наведених разлога нижестепене пресуде су преиначене и тужени обавезан да у гласилима- медијима чији је одговорни уредник објави тражене одговоре тужиоца на спорне информације из разлога што се у овим поступцима приликом доношења одлуке испитује да ли постоје разлози за необјављивање одговора као целине, те је овај суд усвојио захтев за објављивање одговора у целости и одлучио као у изреци.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић