Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 219/2022
22.09.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Марко Бекчић, адвокат из ..., против тужене „Eurobank Direktna“ ад Београд из Београда, коју заступа ББ, ... извршног одбора, ради утврђења ништавости и стицања без основа, одлучујући о захтеву Основног суда у Неготину за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој парници, у седници већа одржаној дана 22.09.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Неготину за делегацију надлежности у предмету тог суда П 829/22.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Неготину је актом П 829/22 од 08.09.2022. године поднео захтев Врховном касационом суду да се за поступање у овом предмету одреди други стварно надлежан суд, наводећи као разлог целисходност поступања уз знатно мање трошкове поступка имајући у виду да тужилац има пребивалиште на територији Града Панчева.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда на основу члана 62. став 7. у вези са ставом 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је оценио да захтев није основан.

Чланом 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена сам или на предлог странке може поднети захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Ставом 7. истог члана прописано је да о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. тог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Имајући у виду наведену законску одредбу, као и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за делегацију другог стварно надлежног суда прописаних чланом 62. став 1. ЗПП, јер аргументација изнета у захтеву не указује на то да би се пред другим судом поступак лакше спровео нити постоје други оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету.