Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 461/2022
03.03.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Драгане Бољевић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александра Јовановић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Никола Тесла“ из Новог Сада, коју заступа Градско правобранилаштво града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3082/21 од 23.11.2021. године, у седници одржаној 03.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3082/21 од 23.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 708/2021 од 06.09.2021. године, ставом првим и другим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да исплати тужиљи износ од 111.283,75 динар, са затезном каматом од 09.02.2021. године до исплате и обрачунатом каматом до 08.02.2021. године на име накнаде трошкова за исхрану у току рада, као и износ од 82.640,89 динара са законском затезном каматом од 09.02.2021. године до исплате и обрачунатом каматом до 08.02.2021. године на име регреса за коришћење годишњег одмора. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 58.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, а тужиља је ослобођена обавеза плаћања судских такси.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3082/21 од 23.11.2021. године, одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П1 708/2021 од 06.09.2021. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 17.02.2021. године, ради накнаде трошкова регреса за коришћење годишњег одмора и исхрану у току рада, а вредност предмета спора побијаног дела износи 193.924,64 динара.

Имајући у виду да је побијани део прановноснажне пресуде очигледно испод динарске противвредности 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.