Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом туженог се не указује на неку другу битну повреду прописану одредбом члана 407. став 1. тачке 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на неодређено време, на радном месту ''... – ...'' у Служби ..., на основу уговора о раду од 08.08.1986. године. Побијаним решењем туженог .../... од 30.06.2020. године, тужиоцу је тужени отказао уговор о раду, са свим припадајућим анексима, пошто је, услед организационих промена на основу Одлуке одбора директора о престанку потребе за обављањем одређених послова од 30.06.2020. године, радно место тужиоца укинуто. Пре престанка радног односа, тужиоцу је исплаћена отпремнина од 695.030,95 динара. Тужени је донео Правилник о измени и допуни Правилника о систематизацији и организацији радних места ГД/2020 - 0080-1 од 08.06.2020. године, којим је укинуто радно место „... – ...“ и „...“.У спорном периоду тужени је имао укупно 623 запослених радника, а отказ је, због доношења новог Правилника о систематизацији радних места, добило 14 радника.

Код овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право одбијањем тужбеног захтева тужиоца.

Тужиоцу је отказан уговор о раду због престанка потребе за његовим радом, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...13/17), којом је прописано да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. Идентичну одредбу садржи и Колективни уговор туженог од 08.12.2017. године у члану 121. став 5.

Усвајањем новог Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од 08.06.2020. године, укинути су послови тужиочевог радног места из претходно важећег Правилника о организацији и систематизацији послова од 20.01.2020. године и то ''... – ...'', па је побијаним решењем, тужиоцу радни однос код туженог престао у законито спроведеном поступку.

Наводима ревизије тужиоца о томе да код туженог није престала потреба за радом на радном месту „... – ...“, не доводи се у сумњу правилност побијане одлуке. Суд не цени целисходност измене Правилника о организацији и систематизацији послова у смислу оправданости разлога због којих је укинуто радно место на које је тужилац био распоређен, пошто су то разлози који се тичу организације рада код туженог. На основу Одлуке одбора директора бр. ... од 30.06.2020. године, о престанку потребе за обављањем одређених послова, тужени је извршио измене Правилника о организацији и систематизацији послова, тако што су почев од 08.06.2020. године укинути послови тужиочевог радног места из претходно важећег Правилника, што значи да је побијано решење о отказу уговора о раду тужиоца донето као последица технолошких и организационих промена код туженог, па је то решење законито, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду. Ревидент због тога неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић