.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6687/2021
20.10.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Марине Милановић и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Младен Аврамовић адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији су заједнички пуномоћници Милош Пурић и Марко Мишић адвокати из ... и тужених ГГ и ДД обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Миодраг Нешковић адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужених ББ и ВВ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 407/21 од 03.06.2021. године, у седници већа одржаној 20.10.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужених ББ и ВВ, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 407/21 од 03.06.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених ББ и ВВ изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 407/21 од 03.06.2021. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П 347/20 од 04.11.2020. године, у првом ставу изреке утврђено је да је ништав уговор о продаји пољопривредног земљишта закључен између тужених ББ и ВВ као купаца и тужених ГГ и ДД као продаваца, оверен пред Општинским судом у Горњем Милановцу под Ов. 2873/2007 дана 23.04.2007. године. У другом ставу изреке утврђено је да је тужилац власник кп.бр. .., .. и .. све у КО ... што су тужени дужни да признају и трпе, с тим да ова пресуда има служити као исправа за упис права својине у катастру непокретности. У трећем ставу изреке обавезани су првотужени и друготужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 336.556,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 407/21 од 03.06.2021. године, у првом ставу изреке одбијена је као неоснована жалба туженог ББ и ВВ и потврђена првостепена пресуда. У другом ставу изреке одбијени су захтеви тужиоца и тужених ББ и ВВ за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне другостепене пресуде тужени ББ и ВВ су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на члан 404. Закона о парничном поступку.
Тужилац је дао одговор на ревизију.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је захтев за утврђење ништавости уговора о купопродаји непокретности, закључен између тужених и утврђење права својине тужиоца на тим непокретностима. Побијана одлука донета је уз правилно тумачење материјалног права, будући да су спорна правна питања везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака. При том се у ревизији само формално указује на законске разлоге за примену одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, док је побијана другостепена пресуда у складу са судском праксом и правним схватањима.
На основу изнетог Врховни касациони суд налази да у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права, из чега произилази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари ради утврђења ништавости уговора и права својине поднета је 30.11.2015. године, а у тужби је означена вредност предмета спора износом од 2.195.520,00 динара, па тај износ представља побијану вредност предмета спора. Како побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.
Како трошкови одговора на ревизију не представљају потребне трошкове ради вођења парнице у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у трећем ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
