.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1331/2021
12.10.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., Општина ..., чији је пуномоћник Зоран Стојановић, адвокат из ..., против тужених ББ из села ..., Општина ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Миле Ристић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5032/19 од 06.02.2020. године, у седници одржаној 12.10.2022. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5032/19 од 06.02.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Бујановцу П 365/19 од 04.09.2019. године, ставом првим изреке, утврђено је према туженом ВВ да је тужиља по основу усмене купопродаје власник са уделом од ½, једне иделане половине, на непокретностима које се налазе на к.п. .../..., означена као објекат број ..., површине у основу од 123м2, који се састоји од приземља и спрата, са припадајућим делом плаца и дворишта, све уписано у ЛН ... за КО ..., што је тужени дужан да призна тужиљи и дозволи јој да ово право својине упише у РГЗ СКН у ... . Ставом другим изреке, утврђено је према туженом ББ да је тужиља, по основу стицања у брачној заједници, власник са уделом од ½, једне иделане половине, на непокретностима које се налазе на к.п. .../..., означена као објекат број ..., површине у основу од 123м2, који се састоји од приземља и спрата, са припадајућим делом плаца и дворишта, све уписано у ЛН ... за КО ..., што је тужени дужан да призна тужиљи и дозволи јој да ово право својине упише у РГЗ СКН у ... . Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да тужиљи на име трошкова поступка плате 283.530,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 5032/19 од 06.02.2020. године, првостепена пресуда је преиначена тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се према туженом ВВ утврди да је тужиља по основу усмене купопродаје власник са уделом од ½, једне иделане половине, на непокретностима које се налазе на к.п. .../..., означена као објекат број ..., површине у основу од 123м2, који се састоји од приземља и спрата, са припадајућим делом плаца и дворишта, све уписано у ЛН ... за КО ..., што је тужени дужан да призна тужиљи и дозволи јој да ово право својине упише у РГЗ СКН у ... (став први изреке), као и тужбени захтев којим је тражено да се утврди према туженом ББ да је тужиља, по основу стицања у брачној заједници, власник са уделом од ½, једне иделане половине, на непокретностима које се налазе на к.п. .../..., означена као објекат број ..., површине у основу од 123м2, који се састоји од приземља и спрата, са припадајућим делом плаца и дворишта, све уписано у ЛН ... за КО ..., што је тужени дужан да призна тужиљи и дозволи јој да ово право својине упише у РГЗ СКН у ... (став други изреке), те је тужиља обавезана да туженима накнади трошкове парничног постука од 678.780,00 динара (став трећи изреке).
Против правноснажне пресуде другостепеног суда, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану одлуку применом члана 408. ЗПП у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11, 55/14 ... 18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиље није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени ББ су били у браку од 27.01.1989. године до 11.09.2018. године, када је брак разведен пресудом Окружног суда у ... у ... . За време трајања брачне заједнице купили су кућу са припадајућим делом плаца од туженог ВВ по основу усменог уговора о купопродаји, за цену од 52.000 евра. Предметна кућа се налази у селу ..., на к.п. .../..., уписана је у ЛН ... за КО ..., као објекат број ..., у основи површине 123м2 и састоји се од приземља и спрата, a код РГЗ СКН је уписана на име туженог ВВ. Отац туженог ББ је учествовао у купопродаји као најстарији члан породице, на тај начин што се са туженим ВВ, договорио око купопродајне цене, у присуству туженог ББ и његовог брата и исплатио му најпре 2.000 евра, а затим 33.000 евра. Осталу суму новца до 52.000 евра платио је тужени ББ. Кључеве од спорне непокрентости, тужени ВВ је предао оцу туженог ББ, са којим је преговарао и закључио усмени уговор. У кућу су се уселили отац туженог ББ и његов брат са породицом, док су тужиља и тужени ББ у том тренутку били у иностранству.
По оцени Врховног касациониог суда, полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је побијаном одлуком примењено материјално право, када је преиначена првостепена пресуда и одбијен тужбени захтев тужиље за утврђење да је сувласник са уделом од ½ предметне непокрености по основу усменог уговора о купопродаји у односу на туженог ВВ као и сувласник са уделом од ½ предметне непокрености по основу стицања у брачној заједници у односу на туженог ББ.
Ревизијом се носновано оспорава правилност примене материјалног права.
Чланом 4. Закона о промету непокретности ("Службени гласник РС", бр. 42/98) који је важио у време закључења предметног усменог уговора о купопродаји, прописано је да се уговор о промету непокретности закључује у писаној форми, а потписи уговарача оверавају се од стране суда (став 1.); да уговори који нису закључени на начин из става 1. овог члана, не производе правно дејство (став 2); да суд може да призна правно дејство уговора о промету непокретности из става 2. овог члана, који је закључен у писаном облику, на коме потписи уговарача нису оверени од стране суда, под условом да је уговор испуњен у целини или претежним делом, да није повређено право прече куповине и да није повређен принудни пропис (став 3.).
Из цитиране одредбе произлази да конвалидација (накнадно оснажење) усменог уговора о промету непокрености није могућа, већ само уговора о промету непокретности који је закључен у писменој форми, а потписи уговарача нису оверени од стране суда. Због тога, супротно наводима ревизије, чињеница да је у конкретном случају закључен усмени уговор о купородаји предметне непокретности у смислу члана 26 Закона о облигационим односима, цена исплаћена у целости и непокретност предата купцима у државину, није од утицаја на његову конвалидацију, јер се ради о уговору о промету непокретности који није закључен у писаној форми сагласно императивној норми члана 4. став 3. Закона о промету непокретности. Из тих разлога, неосновани су и ревизијски наводи у погледу примене члана 73. Закона о облигационим односима, којим је прописано да се уговор за чије се закључење захтева писмена форма сматра пуноважним иако није закључен у тој форми, ако су уговорне стране извршиле, у целини или у претежном делу, обавезе које из њега настају, осим ако из циља због кога је форма прописана очигледно не произлази што друго. Услове за пуноважаност и конвалидацију уговора о промету непокретности регулише Закон о промету непокретности, а не Закон о облигационим односима.
Како наведени усмени уговор о купопродаји непокретности није могуће накнадно оснажити сагласно члану 4. став 3. Закона о промету непокретности и тако закључен уговор не производи правно дејство према члану 4. став 2. Закона о промету непокретности, то у конкретном нису испуњени услови за стицање сусвојине тужиље на основу правног посла применом члана 20. став 1. у вези члана 13 ЗОСПО. Због тога је, побијаном одлуком правилно примењено материјално право када је захтев тужиље за утврђење права сусвојине са уделом од ½ на предметној непокретности по основу усменог уговора о купопродаји према туженом ВВ одбијен као неосносван.
Имајући у виду да усмени уговор о купопродаји предметне непокрентости не представља основ за пуноважно стицање права сусвојине у смислу члана 20 став 1. у вези члана 13 ЗОСПО, па тиме ни основ за стицање у смислу члана 171 и 177 Породичног закона, то је побијаном одлуком правилно одбијен и захтев тужиље за утврђење права сусвојине са уделом од ½ на предметној непокретности према туженом ББ, као бившем супружнику.
Из изложених разлога, на основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
